Далеко је Европа за Партизан

Црно-бели су наставили губитнички низ на европској сцени. Додуше, изабраници Александра Станојевића су поправили утисак у односу на окршаје са кијевским Динамом на старту квалификација за Лигу шампиона, кад су у Лублину поражени са убедљивих 2:6, а затим доживели још један дебакл на домаћем терену – 0:3.

Али, и даље је Парни ваљак миљама далеко од озбиљног европског фудбала, што је јасно могло да се види у дуелу са Луганом (0:1), вицепрвак Швајцарске остварио је минималан тријумф у Хумској и све држи у својим рукама пред реванш у четвртак.

Партизан и даље има шансе да се пласира у плеј-оф за Лигу Европе, међутим, игра црно-белих на свим међународним мечевима, не даје много повода за оптимизам међу навијачима клуба из Хумске и зато је већ у домену научне фантастике да вицешампион Србије анулира заостатак на „Стокхорн арени” у Туну, закаже окршај са Бешикташом и обезбеди групну фазу Лиге конференције.

По свему судећи, Парни ваљак ће да се бори са Гентом за пласман у најмлађе европско такмичење и на папиру биће аутсајдер против Белгијанаца, тако да би Партизан и другу сезону заредом могао да остане без Европе, што би био велики ударац за клуб.

Црно-бели су добро отворили дуел са Луганом, на старту су имали иницијативу, али била је она кратког даха. Ксандер Северина је имао две велике прилике у првом делу игре. Репрезентативац Курасаа је ван форме од старта сезоне, није се истакао како на домаћој, тако и на европској сцени. Из тих разлога није изненађење што се Северина није уписао у листу стрелаца. С друге стране, Натан де Медина је имао великих проблема по десној страни, јер се Северина није враћао у одбрану.

Такође, Матуес Салдања је, очигледно, мислима већ у другом клубу, с обзиром на то да је играч који би требало да прави разлику, али ништа конкретно није урадио против Швајцараца. Александар Станојевић, шеф струке црно-белих, одлучио је да од старта укаже прилику Ибрахиму Зубаируу, али брзоноги крилни нападач још није физички спреман за европске утакмице и тркачки није успео да испрати ривала.

За разлику од интернационалца из Гане, Алдо Калулу је једини који може да се „трка” са фудбалерима Лугана, играо је на омиљеној позицији иза нападача, претрчао много километара за око сат времена колико је провео на терену, али није донео Партизану апсолутно ништа.

Одбрана клуба из Хумске изгледала је боље него у окршају са Динамом из Кијева кад је Партизан за 180 минута примио чак девет голова, али и даље је дувала промаја у појединим ситуацијама, посебно у другом полувремену.

Поново су навијачи Парног ваљка скандирали Александру Јовановићу. Голман вицешампиона Србије забележио је четири одбране и задржао активан резултат пре реванш у Туну.

Занимљиво, Партизан је у стартних 11 против вицепрвака Швајцарске имао чек девет странаца, највише у скоро 79 година дугој историји клуба из Хумске. Северина, Калулу, Аригаја, Гох су скупо плаћени, а не доносе разлику на терену и питање је да ли би се боље показала Партизанова деца попут: Немање Трифуновића, Матеје Стјепановића, Душана Јовановића или Милана Алексића, црно-белог ђака који је био једина светла тачка Радничког 1923 у краткој европској епизоди. Такође, као и обично, после краха био он на европској или домаћој сцени, нико са руководећих позиција није преузео одговорност.