Европска титула са младима за незаборав

Маријан Зовко је каријеру започео у БСК-у из Славонског Брода и допринео освајању титуле Хајдука из Сплита и новосадске Војводине. Инострану одисеју имао је у Белгији, а са младом репрезентацијом Југославије постао је шампион Европе.

Био је дефанзивац који је често решетао противничке мреже. Рођен је у Жепчу 21. августа 1959, али је са две године стигао у Сикиревце, у Славонију. Има данас разлога за одласке у родно Жепче.

- Имам доста родбине у Жепчу. Братић ми је Зовко, познати бизнисмен. Од покојне мајке имам доста родбине. Од оца, такође. Баш сам везан за родни град - каже Зовко.

Каријеру је започео у некадашњем БСК-у из Славонског Брода. Данас је то Марсонија.

- Кренуо сам у средњу школу и почео сам да играм за јуниоре БСК-а. Брзо су ме приметили и заиграо сам за сениорски тим. Ушли смо из треће у другу лигу, где је био сарајевски Жељезничар, Искра, Марибор, Црвенка, добојска Слога, бихаћко Јединство... Тада се преко границе тек са 28 година, па је конкуренција била изузетна.

Из Славонског Брода прешао је у Хајдук. Нешто више од годину дана провео је у  „граду под Марјаном”.

- Кад сам дошао у Хајдук било је 13 или 14 репрезентативаца Југославије. Питао сам се шта ја поред њих имам да тражим. Међутим, добио сам прилику. Мој деби за Хајдук био је кад смо гостовали Црвеној звезди, на крцатом стадиону. Чувао сам Зорана Филиповића. Најбоље игре пружао сам на позицији штопера, али почели су да ме сељакају на левог или десног бека. Касније је дошао Томислав Ивић и шансу су добијали домаћи играчи. То је био разлог зашто сам напустио Хајдук и вратио се у БСК.

Из Сплита се вратио у Славонски Брод, па је отишао у Нови Сад и у Војводини провео осам година. За новосадске црвено-беле одиграо је 467 првенствених, куп и пријатељских утакмица, постигавши 132 гола. Стигла је титула и са Вошом у сезони 1988/89, мада се Марјан Зовко мало раније преселио у Белгију.

- Одиграо сам у Војводини  четири утакмице у шампионској сезони. Имао сам добру понуду, иако је и мој тадашњи клуб нудио изврсне услове. Преговарао сам са Борусијом из Дортмунда и са Фенербахчеом, али менаџери су „испољили” своје игре. Прешао сам у Белгију и добро сам прошао.

За Лирс је одиграо 80 утакмица, мрежу је затресао 16 пута. Белгијанци су желели наставак сарадње, бројни клубови у Хрватској били су заинтересовани за његове услуге, али он је волео Мароснију и Славонски Брод.

- Намеравао сам да у Славонском Броду направимо нешто. Пласирали смо се у Прву лигу, али појавили су се одређени људи који су мислили другачије. Повукао сам се, а они су Марсонију одвели у трећу лигу. Радим са децом, водим школу фудбала и уживам окружен малишанима.

Са младом репрезентацијом Југославије попео сам се на кров Европе 1978. Занимљиво је да се финале играло у Новом Саду против Енглеске, а да су уз Зовка у екипи још били: Владимир Петровић Пижон, Вахид Халилхоџић, Дамир Десница и други.

- Ретко кога сретнем од њих. Ту су били покојни Бошњак и Павковић из Војводине. Био је Радомир Савић из Сарајева, тада први стрелац југословенске прве лиге. Ту је био и Дамир Десница из Ријеке, Раде Залад из Партизана, Богдан из Динама. Ваха Халилхоџић и Пижон Петровић били су перјанице тог тима.

Маријан је присталица регионалне лиге.

- Увек сам за то. Само да се релације, односи и људи ставе на своје место. Сарадња мора да постоји. Зашто да не, нека се игра. Други спортови већ имају то, кошарка например. Надам се да ће и у фудбалу ускоро бити тако – истакао је Зовко.