Можда и звучи као фраза, али у овом случају није, сребро на око врата Александре Перишић сија заиста као злато. Млада српска теквондисткиња је дошла у Париз да оствари свој сан и покуша да освоји медаљу на Олимпијским играма.
И успела је у томе, а поред медаље освојила је и срца свих навијача, јер сузе радоснице после пласмана у финале нису никог оставиле равнодушним, као ни оне после изгубљеног финала, кад није могла да сакрије тугу и разочарење. А, нема ни потребе, јер се са првих Олимпијских игара враћа кући са одличјем, медаљом у коју је веровала и сањала читав живот.
– Драго ми је што сам освојила још једну медаљу за Србију, али ми је криво што она није златна. Надам се да је ово леп почетак и да ћу у Лос Анђелесу јаче сијати. Треба да се поносим, али нисам баш срећна јер знам зашто сам дошла овде – биле су прве речи Александре Перишић после освајања медаље.
Ипак, дан после преспаване ноћи и многобројних честитки које су стигле на њену адресу, Перишићева је рекла:
– Тек сад сам свесна свега, тек сад ми је јасно шта сам урадила и колико је успех велики. Срећна сам, заиста јесам.
Која борба је била најтежа?
– Прва! Дефинитивно та прва јер нисам знала шта ме чека, како све функционише, трема је била присутна, па сам имала позитивну трему. После је све било лакше.
У олимпијском селу су Вас дочекале колеге са музиком и тортом?
– То нисам очекивала, баш су ме изненадили и нисам знала како да реагујем. Инстиктивно сам се окренула да изађем, али сам се брзо сабрала. Тек онда сам схватила значај свега што сам урадила.
Пре свега четири године млада Београђанка је била на прекретници, мало је недостајало да оконча каријеру и заувек остави највећу љубав. Наиме, Александра је имала тешку повреду колена и њена каријера је висила о концу, пошто је дуго морала да буде ван борилишта.
– Само из разлога што волим спорт и ово што радим нисам одустала, али ми је тих годину дана било паклено. Морала сам да седим, ништа не радим, опорављам се и гледам друге како се радују медаљама. Нисам желела да одустанем, ово је мој живот.
Кад се опоравила после мукотрпних терапија, млада теквондисткиња је одлучила да на баш десној нози истетовира реченицу “бол коју осећаш данас је снаха коју ћеш осећати сутра”.
Недуго после тога, Александра је постала вицешампионка света, а потом је освојила и две бронзане медаље на Европским првенствима. Иначе, теквондоом је почела да се бави са свега четири године кад је дошла у клуб Азија и упознала Петру Бутало Ковачић, која је и данас њен тренер. Њих две не крију да имају посебну везу, да се сјајно разумеју и допуњују.
7 МЕДАЉА на великим такмичењима освојила је Александра Перишић
ОД ДРЖАВЕ 100.000 ЕВРА
Поред сребрне медаље, Александра Перишић ће од државе добити и 100.000 евра које следују свакоме ко освоји ово одличје у Паризу, прописала је недавно Влада Србије.
Освајачима злата ће ићи 200.000 евра, док ће бронзано одличје бити вредновано 60.000.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
