Спортисткињама није било дозвољено чак ни да учествују на првим Олимпијским играма 1896. године. Представљале су само 2,2 одсто од укупног броја спортиста 1900. године, када су могле да се баве — тенисом, голфом и још неколико других „дамских“ спортова.
Овогодишње игре имале су 50 одсто женских такмичара, што значи да је учествовало више припадница лепшег пола него раније.
Жене су свакодневно уносиле на друштвене мреже упечатљиве приче – не само о доминацији гимнастичарке Симон Бајлс или пливачице Кејти Ледеки, већ и о златној медаљи Ли Кифер у мачевању, успесима атлетичарки на челу с неочекиваном победницом Јулиен Алфред из Свете Луције у најелитнијој дисциплини – 100 м...
Наравно, било је и других момената, неких спорних, као код боксерки Имане Келиф и Лин Иу-Тинг после боксерског такмичења. Проблем се указао после естова подобности за пол.
Женски спорт је све популарнији. Види се то у фудбалу, али и у другим областима. Тако је женска НЦАА финална утакмица привукла је више гледалаца него мушка, достигавши врхунац од 24 милиона. Звезде попут Кејтлин Кларк, која је ове године дипломирала у Ајови и игра за ВНБА, створиле су талас који је захватио Олимпијске игре, доводећи нове љубитеље ове игре.
Симон Бајлс је у публици помно пратио и Снуп Дог. Ове спортистиње добијају моћ звезда.
Оне буде жељу у младим нараштајима да буду још успешнији од својих идола. Проблем је у томе што, шире гледано, у спорту многи бројеви и даље изгледају лоше по жене. Мушки спортови и даље доминирају у смислу спонзорстава, и, што је можда најважније, плата. Кларкова има почетничка примања 338.056 долара за наредне четири године. То је тек делић који ће у истом периоду трошити Виктор Вембањама. Ставио је потпис под 55 милиона долара потписавши прошлогодишњи уговор као први на НБА драфту.
У шест земаља није било жена које су се уопште такмичиле, док су Мали, Боцвана, Салвадор, Катар и још неки имали мање од 15 одсто учесница. Пливање, фудбал, хокеј и, можда изненађујуће, коњички спорт су међу догађајима у којима се такмичи више мушкараца него жена.
У Токију 2020. године само 13 одсто тренера биле су жене, саопштио је МОК. Ове године - 23 одсто.
Жене тренери могу да пруже спортисткињама кључно разумевање њихових потреба и потенцијала, али и другачији угао гледања и спортистима мушког рода. Чини се да је МОК то признао када је 2021. реагујући на премали број женских тренера, креирао програм обуке. Од свог покретања, обучено је више од 100 жена, од којих је 10 учествовало на ОИ у Паризу.
Поред тога, МОК ради на постизању паритета и за судије,да буде што више дама.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
