Od zabrane u Atini do 50 odsto u Parizu

Sportistkinjama nije bilo dozvoljeno čak ni da učestvuju na prvim Olimpijskim igrama 1896. godine. Predstavljale su samo 2,2 odsto od ukupnog broja sportista 1900. godine, kada su mogle da se bave — tenisom, golfom i još nekoliko drugih „damskih“ sportova.

Ovogodišnje igre imale su 50 odsto ženskih takmičara, što znači da je učestvovalo više pripadnica lepšeg pola nego ranije.

Žene su svakodnevno unosile na društvene mreže upečatljive priče – ne samo o dominaciji gimnastičarke Simon Bajls ili plivačice Kejti Ledeki, već i o zlatnoj medalji Li Kifer u mačevanju, uspesima atletičarki na čelu s neočekivanom pobednicom Julien Alfred iz Svete Lucije u najelitnijoj disciplini – 100 m...

Naravno, bilo je i drugih momenata, nekih spornih, kao kod bokserki Imane Kelif i Lin Iu-Ting posle bokserskog takmičenja. Problem se ukazao posle estova podobnosti za pol.

Ženski sport je sve popularniji. Vidi se to u fudbalu, ali i u drugim oblastima. Tako je ženska NCAA finalna utakmica privukla je više gledalaca nego muška, dostigavši vrhunac od 24 miliona. Zvezde poput Kejtlin Klark, koja je ove godine diplomirala u Ajovi i igra za VNBA, stvorile su talas koji je zahvatio Olimpijske igre, dovodeći nove ljubitelje ove igre.

Simon Bajls je u publici pomno pratio i Snup Dog. Ove sportistinje dobijaju  moć zvezda.

One bude želju u mladim naraštajima da budu još uspešniji od svojih idola. Problem je u tome što, šire gledano, u sportu mnogi brojevi i dalje izgledaju loše po žene. Muški sportovi i dalje dominiraju u smislu sponzorstava, i, što je možda najvažnije, plata. Klarkova ima početnička primanja 338.056 dolara za naredne četiri godine. To je tek delić koji će u istom periodu trošiti Viktor Vembanjama. Stavio je potpis pod 55 miliona dolara potpisavši prošlogodišnji ugovor kao prvi na NBA draftu.

U šest zemalja nije bilo žena koje su se uopšte takmičile, dok su Mali, Bocvana, Salvador, Katar i još neki imali manje od 15 odsto učesnica. Plivanje, fudbal, hokej i, možda iznenađujuće, konjički sport su među događajima u kojima se takmiči više muškaraca nego žena.

U Tokiju 2020. godine samo 13 odsto trenera bile su žene, saopštio je MOK. Ove godine -  23 odsto.

Žene treneri mogu da pruže sportistkinjama ključno razumevanje njihovih potreba i potencijala, ali i drugačiji ugao gledanja i sportistima muškog roda. Čini se da je MOK to priznao kada je 2021. reagujući na premali broj ženskih trenera, kreirao program obuke. Od svog pokretanja, obučeno je više od 100 žena, od kojih je 10 učestvovalo na OI u Parizu.

Pored toga, MOK radi na postizanju pariteta i za sudije,da bude što više dama.