Публике мање за 10.000

Почетак сезоне у Супер лиги специфичан је и за наше прилике. Закаснели радови на постављању хибридне траве на стадионима у Новом Саду, Суботици, Новом Пазару, Нишу, Лучанима, Крушевцу, као и селидба Радничког 1923 из Крагујевца због недостатка рефлектора на „Чика Дачи”, односно немогућност ОФК Београда, Текстилца и ИМТ-а да буду домаћини на својим објектима, узроковала је и пад посете у прва четири кола.

Посета је, у поређењу са прве четири рунде прошле сезоне, опала за више од 10.000 гледалаца. Лане је прве 32 утакмице шампионата посматрало 79.563 људи, а сада 69.458. На укупан број навијача утицале су и два одложена меча другог кола Војводина – Нови Пазар и ИМТ – Раднички 1923.

Занимљиво, Нови Пазар је два меча као домаћин на почетку и ове и прошле сезоне играо без присуства навијача без казне. Пазарци су јуче на Атлетском стадиону први пут имали публику, али пошто пето коло још није комлетно та бројка није ушла у овај биланс.

Напредак је у првом колу био само номинални домаћин Партизану. Играло се у Хумској пред 6.000 гледалаца, а у Крушевцу би их сигурно било више. Чарапане је у другом колу против ИМТ-а у Лазаревцу посматрало само 200 сведока, а под Багдалом би их било пет, можда и десет пута више.

Лошијем просеку вероватно је највише допринела селидба Радничког 1923 са култног „Чика Даче”. Крагујевчани су на старту првенства угостили Железничар у Лесковцу пред само 800 навијача. Одлука Шумадинаца да за привремено домаћи терен одаберу нови стадион „Дубочица” била је узрокована утакмицом са Морнаром у другом колу квалификација за Лигу конференције. Следећи меч прошлосезонски хит шампионата играо је у Горњем Милановцу, али је број гледалаца био исти као у Лесковцу – 800. Да се играло у Крагујевцу публике би било бар пет пута више.

Разлика се осећа и на мечевима нишког Радничког. Тим из највећег града југа Србије такође се преселио у Лесковац. Сусрет са ТСЦ-ом гледало је 1.500, а окршај са Напретком 1.000 љубитеља фудбала. Укупна бројка од 2.500 људи вероватно би била одговарајућа само на један меч на Чаиру, никако за два.

Младост из Лучана може да се пожали само на посету у Ужицу у трећем колу против Јединства – 500, док је по 1.500 људи на трибинама у стартном дуелу са ОФК Београдом и Текстилцем пре осам дана више него што се прошле сезоне окупљало у Лучанима.

Спартак је на два меча у Сенти посматрало укупно 800 навијача, у Суботици би их сигурно било далеко више.

Војводина је покрајински дерби против ТСЦ-а играла пред 1.700 посматрача, на новосадском „Карађорђу” би их сигурно било више.

ИМТ је само у Зајечару, граду жељном елитног фудбала, могао да привуче 5.000 гледалаца против Партизана. Трактористи су прошле сезоне били домаћини на стадиону Вождовца, где није ни дозвољено да уђе више од 1.500 људи.

ОФК Београд је кубурио са посетом и приликом ранијег дугогодишњег играња у елитном каравану. Романтичари су угостили Текстилац у Лозници и привукли 500 љубитеља фудбала. Иста посета забележена је и у Зајечару, где су плаво-бели дочекали Чукаричког у четвртом колу.

Оџачани не могу да се пожале на посећеност утакмица у Бачкој Паланци. У другом колу против Војводине окупило их се 2.000, а у окршају са шампионом 5.500.

Црвена звезда, годинама уназад клуб са убедљиво највише гледалаца на домаћој сцени, је на прве три утакмице привукла 25.458 људи. Податак да је у истом периоду прошле године на стадиону „Рајко Митић” било 34.213 навијача, доказује да су затајиле и присталице нашег најтрофејнијег клуба, иако су далеко бројније од симпатизера осталих клубова.

Очекује се да се од седмог, најкасније осмог кола, кад прође прва пауза због обавеза репрезентације, сви клубови, изузев Радничког 1923, Текстилца, ОФК Београда и ИМТ-а, врате на своје стадионе, а онда ће бити могуће створити и објективну слику о броју гледалаца на суперлигашким стадионима.