Publike manje za 10.000

Početak sezone u Super ligi specifičan je i za naše prilike. Zakasneli radovi na postavljanju hibridne trave na stadionima u Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru, Nišu, Lučanima, Kruševcu, kao i selidba Radničkog 1923 iz Kragujevca zbog nedostatka reflektora na „Čika Dači”, odnosno nemogućnost OFK Beograda, Tekstilca i IMT-a da budu domaćini na svojim objektima, uzrokovala je i pad posete u prva četiri kola.

Poseta je, u poređenju sa prve četiri runde prošle sezone, opala za više od 10.000 gledalaca. Lane je prve 32 utakmice šampionata posmatralo 79.563 ljudi, a sada 69.458. Na ukupan broj navijača uticale su i dva odložena meča drugog kola Vojvodina – Novi Pazar i IMT – Radnički 1923.

Zanimljivo, Novi Pazar je dva meča kao domaćin na početku i ove i prošle sezone igrao bez prisustva navijača bez kazne. Pazarci su juče na Atletskom stadionu prvi put imali publiku, ali pošto peto kolo još nije komletno ta brojka nije ušla u ovaj bilans.

Napredak je u prvom kolu bio samo nominalni domaćin Partizanu. Igralo se u Humskoj pred 6.000 gledalaca, a u Kruševcu bi ih sigurno bilo više. Čarapane je u drugom kolu protiv IMT-a u Lazarevcu posmatralo samo 200 svedoka, a pod Bagdalom bi ih bilo pet, možda i deset puta više.

Lošijem proseku verovatno je najviše doprinela selidba Radničkog 1923 sa kultnog „Čika Dače”. Kragujevčani su na startu prvenstva ugostili Železničar u Leskovcu pred samo 800 navijača. Odluka Šumadinaca da za privremeno domaći teren odaberu novi stadion „Dubočica” bila je uzrokovana utakmicom sa Mornarom u drugom kolu kvalifikacija za Ligu konferencije. Sledeći meč prošlosezonski hit šampionata igrao je u Gornjem Milanovcu, ali je broj gledalaca bio isti kao u Leskovcu – 800. Da se igralo u Kragujevcu publike bi bilo bar pet puta više.

Razlika se oseća i na mečevima niškog Radničkog. Tim iz najvećeg grada juga Srbije takođe se preselio u Leskovac. Susret sa TSC-om gledalo je 1.500, a okršaj sa Napretkom 1.000 ljubitelja fudbala. Ukupna brojka od 2.500 ljudi verovatno bi bila odgovarajuća samo na jedan meč na Čairu, nikako za dva.

Mladost iz Lučana može da se požali samo na posetu u Užicu u trećem kolu protiv Jedinstva – 500, dok je po 1.500 ljudi na tribinama u startnom duelu sa OFK Beogradom i Tekstilcem pre osam dana više nego što se prošle sezone okupljalo u Lučanima.

Spartak je na dva meča u Senti posmatralo ukupno 800 navijača, u Subotici bi ih sigurno bilo daleko više.

Vojvodina je pokrajinski derbi protiv TSC-a igrala pred 1.700 posmatrača, na novosadskom „Karađorđu” bi ih sigurno bilo više.

IMT je samo u Zaječaru, gradu željnom elitnog fudbala, mogao da privuče 5.000 gledalaca protiv Partizana. Traktoristi su prošle sezone bili domaćini na stadionu Voždovca, gde nije ni dozvoljeno da uđe više od 1.500 ljudi.

OFK Beograd je kuburio sa posetom i prilikom ranijeg dugogodišnjeg igranja u elitnom karavanu. Romantičari su ugostili Tekstilac u Loznici i privukli 500 ljubitelja fudbala. Ista poseta zabeležena je i u Zaječaru, gde su plavo-beli dočekali Čukaričkog u četvrtom kolu.

Odžačani ne mogu da se požale na posećenost utakmica u Bačkoj Palanci. U drugom kolu protiv Vojvodine okupilo ih se 2.000, a u okršaju sa šampionom 5.500.

Crvena zvezda, godinama unazad klub sa ubedljivo najviše gledalaca na domaćoj sceni, je na prve tri utakmice privukla 25.458 ljudi. Podatak da je u istom periodu prošle godine na stadionu „Rajko Mitić” bilo 34.213 navijača, dokazuje da su zatajile i pristalice našeg najtrofejnijeg kluba, iako su daleko brojnije od simpatizera ostalih klubova.

Očekuje se da se od sedmog, najkasnije osmog kola, kad prođe prva pauza zbog obaveza reprezentacije, svi klubovi, izuzev Radničkog 1923, Tekstilca, OFK Beograda i IMT-a, vrate na svoje stadione, a onda će biti moguće stvoriti i objektivnu sliku o broju gledalaca na superligaškim stadionima.