Дочек српских олимпијаца. Оних који су нам подарили медаље са Игара у Паризу.
Десетине хиљада захвалних грађана испод балкона Скупштине Града Београда. Нема места у Србији, вала ни државе из окружења у којој има Срба, из које нису похитали у престоницу да им се захвале, простим појављивањем.
Да им покажу колико је њихов успех и наш, колико нас је дирнуо, дао снаге, мотива...
Бројне заставе, пароле, транспаренти, углавном везани за бронзане кошаркаше, златне ватерполисте, непревазиђеног Новака Ђоковића...
А, онда смо на слици нашег фоторепортера Слободана Сандића уочили малишу како држи натпис “кад порастем бићу Дамир Микец” са све срцем у бојама српске заставе и златном медаљом.
Истог трена слику смо проследили златном стрелцу Дамиру.
МОРАМ У ЛОС АНЂЕЛЕС ДА ПОПУНИМ КОЛЕКЦИЈУ
Мање је познато да Микец скупља значке свих земаља учесница Олимпијских игара.
Пред Париз их је недостајало неколико. Какво је стање сад?
- Фали их још пет. Нашао сам троје спортиста из земаља одакле ми значке недостају, али су их већ били поделили. Тако да, не преостаје ми ништа друго него да се спремим за Игре у Лос Анђелесу 2028. како бих комплетирао колекцију.
Питање о којим се државама ради излишно. У пола дана и ноћи зна Дамир напамет.
- Комори, Сијера Леоне, Јужни Судан, Чад и Малави.
Ово је прича о ономе што је уследило.
- Све се збило у освит зоре. Осетио сам неку жал то јутро зато што све што се дешавало на балкону није могло да потраје, енергија, грљење, изрази лица... Што не можемо још мало сви да останемо заједно. Јер, то је сан који смо живели, па да га још мало поделимо са народом - уздахнуо је Дамир уводећи нас у причу о сада већ добро знаном нам Илији.
Осећај...
- Питаш се како да се захвалиш свим тим људима, стигли су ту због тебе. Дође ти да скочиш са балкона доле међу њих. Да се захвалиш бар неком...
Слика је урадила своје.
- Вртећи поруке поново сам видео слику Илије са натписом “кад порастем бићу Дамир Микец” и дошло ми је да га нађем.
Медији и друштвене мреже су урадили своје. Јавила се мама Маја.
Илија је то вече са породицом стигао из Новог Сада. Кад је могао малиша из Српске Атине због Дамира до Београда, онда ни Микецу није било тешко да крене у супротном смеру.
- Био сам обавезама, `ајде да кажемо на ту страну, али и да нисам, не доводи се у питање да бих отишао да га видим.
Ево и због чега...
- Са балкона сам бацао маскоте Игара и видео сам девојчицу која је ухватила Фрижа, израз на њеном лицу. Некоме сам дао део Париза и видео сам колико му то значи. Зато сам решио да нађем Илију. По сваку цену.
МЕСЕЦ И ПО ПРЕД ИГРЕ НИЈЕ МОГАО ДА ДРЖИ ПИШТОЉ
Новак Ђоковић и Дамир Микец имају штошта заједничко. Сада и да су први пут освојили олимпијско злато.
- Ове сезоне сам, као и Ђоковић, до Игара био без победе! А, онда смо се обојица окитили златом, олимпијским!
Мало ко зна да је Дамир много ризиковао. Игре су биле у питању. Подвргао се третману лекара мало пред ОИ.
- Месец и по пред Париз. Био сам на јаким терапијама, месец дана сам сваки дан био на третману. Тениски лакат. Нисам могао да држим пиштољ у руци. Прескочио сам турниру у Рију, два Светска купа. Ове године сам био само девети на Европском првенству и из јануара имам две медаље, то је све. Нисам ни стигао да се навикнем на нова правила, пуцање у два дана, ако се дође до финала. Али, ето, вратило се...
А, Илија...
- Има осам година, има и браћу близанце од четири. Однео сам им кесу слаткиша, њему мајицу са натписом “мом највећем навијачу Илији”, маскоту... Нисам могао да се стрпим када сам га видео, све сам му то дао одмах и загрлио га, окачио му око врата златну медаљу освојену у Француској.
Емоције...
- Тешко је речима описати... Уживали смо сат и по. Он седи, кулира, чачка медаљу, мази је. Мени срце пуно...
Будући олимпијац, стрелац?
- Тренира карате, тренирао сам га и ја. Није то случајно. Ја сам добацио до браон појаса, он је жути тренутно. Имали смо тема и тема за разговор. Близанци се около врте, скачу, мама их смирује, а он миран. Рођени је то стрелац! Обећао сам да ћу га одвести да проба да пуца.
Ред је, од свих медаљама овенчаних спортиста за узора је изабрао вас.
- Када су правили транспаренте, сестра од тетке са којом је био на дочеку, рекла је да ће да пише поруке за ватерполисте и кошаркаше, а он је рекао: “Ја ћу баш за Микеца”.
Родило се једно дивно пријатељство...
- Не само са њим, већ са целом породицом. Отац је морао да ради, па није био на дружењу. Баш му је жао што се нисмо видели, али и то ћемо да “исправимо”.
ХВАЛА ШТО СТЕ МОЈИМ ДЕЧАЦИМА УЛЕПШАЛИ ДЕТИЊСТВО
Колики је утицај Дамирове посете породици из Новог Сада говоре и речи маме Маје кроз поруку:
- Нама је данас било нестварно. Тек сутра кад се пробудимо ћемо схватити шта нам се уствари десило. Желим да вам се захвалим на овој пажњи и свему што сте Илији приредили, па и нама. Илија је био пресрећан. Кажемо ми да му урамимо мајицу, а он каже: “Не, ја ћу у њој тренирати кад кренем да гађам из пиштоља”. Рекао је да сте дивни и паметни и све... Тако да бољег идола није могао да има, а још и да га упозна. Ово ће му остати за цео живот, памтиће ове Олимпијске игре из Париза као и ви. Хвала, хвала 1.000 пута. Хвала на свему. Нико од нас није ни сањао да ће нам се десити овај дан али, ето, као што рекосте, све се дешава с разлогом, а и како кажу пази шта желиш можда ти се то и оствари. Још једном хвала што сте мојим дечацима улепшали детињство и што су доживели да једног дана причају и својој деци да су вас упознали. Хвала вам и на злату које сте нам донели и на свему. Кад год сте у Новом Саду, јавите се да вас лепо угостимо, можда и ми вама нешто да поклонимо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
