Doček srpskih olimpijaca. Onih koji su nam podarili medalje sa Igara u Parizu.
Desetine hiljada zahvalnih građana ispod balkona Skupštine Grada Beograda. Nema mesta u Srbiji, vala ni države iz okruženja u kojoj ima Srba, iz koje nisu pohitali u prestonicu da im se zahvale, prostim pojavljivanjem.
Da im pokažu koliko je njihov uspeh i naš, koliko nas je dirnuo, dao snage, motiva...
Brojne zastave, parole, transparenti, uglavnom vezani za bronzane košarkaše, zlatne vaterpoliste, neprevaziđenog Novaka Đokovića...
A, onda smo na slici našeg fotoreportera Slobodana Sandića uočili mališu kako drži natpis “kad porastem biću Damir Mikec” sa sve srcem u bojama srpske zastave i zlatnom medaljom.
Istog trena sliku smo prosledili zlatnom strelcu Damiru.
MORAM U LOS ANĐELES DA POPUNIM KOLEKCIJU
Manje je poznato da Mikec skuplja značke svih zemalja učesnica Olimpijskih igara.
Pred Pariz ih je nedostajalo nekoliko. Kakvo je stanje sad?
- Fali ih još pet. Našao sam troje sportista iz zemalja odakle mi značke nedostaju, ali su ih već bili podelili. Tako da, ne preostaje mi ništa drugo nego da se spremim za Igre u Los Anđelesu 2028. kako bih kompletirao kolekciju.
Pitanje o kojim se državama radi izlišno. U pola dana i noći zna Damir napamet.
- Komori, Sijera Leone, Južni Sudan, Čad i Malavi.
Ovo je priča o onome što je usledilo.
- Sve se zbilo u osvit zore. Osetio sam neku žal to jutro zato što sve što se dešavalo na balkonu nije moglo da potraje, energija, grljenje, izrazi lica... Što ne možemo još malo svi da ostanemo zajedno. Jer, to je san koji smo živeli, pa da ga još malo podelimo sa narodom - uzdahnuo je Damir uvodeći nas u priču o sada već dobro znanom nam Iliji.
Osećaj...
- Pitaš se kako da se zahvališ svim tim ljudima, stigli su tu zbog tebe. Dođe ti da skočiš sa balkona dole među njih. Da se zahvališ bar nekom...
Slika je uradila svoje.
- Vrteći poruke ponovo sam video sliku Ilije sa natpisom “kad porastem biću Damir Mikec” i došlo mi je da ga nađem.
Mediji i društvene mreže su uradili svoje. Javila se mama Maja.
Ilija je to veče sa porodicom stigao iz Novog Sada. Kad je mogao mališa iz Srpske Atine zbog Damira do Beograda, onda ni Mikecu nije bilo teško da krene u suprotnom smeru.
- Bio sam obavezama, `ajde da kažemo na tu stranu, ali i da nisam, ne dovodi se u pitanje da bih otišao da ga vidim.
Evo i zbog čega...
- Sa balkona sam bacao maskote Igara i video sam devojčicu koja je uhvatila Friža, izraz na njenom licu. Nekome sam dao deo Pariza i video sam koliko mu to znači. Zato sam rešio da nađem Iliju. Po svaku cenu.
MESEC I PO PRED IGRE NIJE MOGAO DA DRŽI PIŠTOLj
Novak Đoković i Damir Mikec imaju štošta zajedničko. Sada i da su prvi put osvojili olimpijsko zlato.
- Ove sezone sam, kao i Đoković, do Igara bio bez pobede! A, onda smo se obojica okitili zlatom, olimpijskim!
Malo ko zna da je Damir mnogo rizikovao. Igre su bile u pitanju. Podvrgao se tretmanu lekara malo pred OI.
- Mesec i po pred Pariz. Bio sam na jakim terapijama, mesec dana sam svaki dan bio na tretmanu. Teniski lakat. Nisam mogao da držim pištolj u ruci. Preskočio sam turniru u Riju, dva Svetska kupa. Ove godine sam bio samo deveti na Evropskom prvenstvu i iz januara imam dve medalje, to je sve. Nisam ni stigao da se naviknem na nova pravila, pucanje u dva dana, ako se dođe do finala. Ali, eto, vratilo se...
A, Ilija...
- Ima osam godina, ima i braću blizance od četiri. Odneo sam im kesu slatkiša, njemu majicu sa natpisom “mom najvećem navijaču Iliji”, maskotu... Nisam mogao da se strpim kada sam ga video, sve sam mu to dao odmah i zagrlio ga, okačio mu oko vrata zlatnu medalju osvojenu u Francuskoj.
Emocije...
- Teško je rečima opisati... Uživali smo sat i po. On sedi, kulira, čačka medalju, mazi je. Meni srce puno...
Budući olimpijac, strelac?
- Trenira karate, trenirao sam ga i ja. Nije to slučajno. Ja sam dobacio do braon pojasa, on je žuti trenutno. Imali smo tema i tema za razgovor. Blizanci se okolo vrte, skaču, mama ih smiruje, a on miran. Rođeni je to strelac! Obećao sam da ću ga odvesti da proba da puca.
Red je, od svih medaljama ovenčanih sportista za uzora je izabrao vas.
- Kada su pravili transparente, sestra od tetke sa kojom je bio na dočeku, rekla je da će da piše poruke za vaterpoliste i košarkaše, a on je rekao: “Ja ću baš za Mikeca”.
Rodilo se jedno divno prijateljstvo...
- Ne samo sa njim, već sa celom porodicom. Otac je morao da radi, pa nije bio na druženju. Baš mu je žao što se nismo videli, ali i to ćemo da “ispravimo”.
HVALA ŠTO STE MOJIM DEČACIMA ULEPŠALI DETINjSTVO
Koliki je uticaj Damirove posete porodici iz Novog Sada govore i reči mame Maje kroz poruku:
- Nama je danas bilo nestvarno. Tek sutra kad se probudimo ćemo shvatiti šta nam se ustvari desilo. Želim da vam se zahvalim na ovoj pažnji i svemu što ste Iliji priredili, pa i nama. Ilija je bio presrećan. Kažemo mi da mu uramimo majicu, a on kaže: “Ne, ja ću u njoj trenirati kad krenem da gađam iz pištolja”. Rekao je da ste divni i pametni i sve... Tako da boljeg idola nije mogao da ima, a još i da ga upozna. Ovo će mu ostati za ceo život, pamtiće ove Olimpijske igre iz Pariza kao i vi. Hvala, hvala 1.000 puta. Hvala na svemu. Niko od nas nije ni sanjao da će nam se desiti ovaj dan ali, eto, kao što rekoste, sve se dešava s razlogom, a i kako kažu pazi šta želiš možda ti se to i ostvari. Još jednom hvala što ste mojim dečacima ulepšali detinjstvo i što su doživeli da jednog dana pričaju i svojoj deci da su vas upoznali. Hvala vam i na zlatu koje ste nam doneli i na svemu. Kad god ste u Novom Sadu, javite se da vas lepo ugostimo, možda i mi vama nešto da poklonimo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
