Шампион Европе ускоро стиже у Београд. Љубитељи фудбала у Србији имаће част и задовољство да поздраве најбоље фудбалере Старог континента предвођене чудесним Јамалом и увере се у тренутну фудбалску разлику између Шпаније и Србије у оквиру премијерне утакмице А дивизије Лиге нација (5. септембра на Маракани)... Дуели наше репрезентације са Црвеном фуријом увек су представљали тешке и напете фудбалске приче. Неких од њих – присетио се и Драган Џајић, председник Фудбалског савеза Србије, некада најбоље лево крило света, дриблер пред којим су „клецала колена“ најоштријим светским бековима. У разговору за сајт ФСС, евоцирао је успомене на мечеве о којима се и данас прича...
27. октобар 1968. Београд
Квалификације за Светско првенство у Мексику 1970.
ЈУГОСЛАВИЈА – ШПАНИЈА 0:0
ЈУГОСЛАВИЈА: Ћурковић, Цвек, Јефтић, Павловић, Дојчиновски, Холцер, Петковић (од 46. Букал), Белин, Замбата, Вардић, Рора (од 46. Антић). Селектор: Рајко Митић.
ШПАНИЈА: Ирибар, Гарсија, Морено, Граелис, Пири, Забалза, Моралес (од 80. Гаљего), Себаљос, Уфарте, Варела, Арагонес (од 29. Переда). Селектор: Едуардо Тоба.
30. април 1969. Барселонa
Квалификације за Светско првенство у Мексику 1970.
ШПАНИЈА – ЈУГОСЛАВИЈА 2:1
1:0 – Бустиљо у 20, 2:0 – Амансио у 27, 2:1 – Павловић у 66.
ШПАНИЈА: Садурни, Мареро, Морено, Видагањи, Гларија, Забалза, Амансио, Гросо (од 46. Фусте), Бустиљо, Веласкез, Рексач. Селектор: Мигел Муњоз
ЈУГОСЛАВИЈА: Ћурковић, Бајић, Грачанин, Павловић, Пауновић, Холцер, Бјековић (од 46. Катић), Тривић, Осим, Аћимовић (од 46. Пирић), Џајић. Селектор: Рајко Митић.
Сјајан наступ и освајање другог места на завршном турниру Првенства Европе у Италији 1968. године, наша репрезентација није успела да комплетира пласманом на наредно Светско првенство у Мексику.
Екипа предвођена селектором Рајком Митићем, нашла се у веома тешкој групи у којој је заједно са репрезентацијом Шпаније била један од фаворита за првом место и директан пласман на Мундијал.
- Мечеве са Финцима решили смо на рутински начин. Победили смо их са 9:1 у Београду и 5:1 у Хелсинкију. Нажалост, утакмица у Бриселу имала је кључни утицај на коначан епилог квалификација. Не само због убедљивог пораза од 3:0, већ и због чињенице да смо Тривић и ја добили црвене картоне и нисмо имали право наступа у наредној утакмици против Шпаније. Насео сам на провокацију једног белгијског играча, узвратио истом мером и судија ми је показао пут у свлачионицу – присећа се председник ФСС Драган Џајић који jе у то време био најбоље лево крило светског фудбала.
Без најбољег играча у тиму, Југославија на стадиону Црвене звезде пред 25.000 гледалаца није успела да пробије бункер Шпаније која је већ у првом полувремену остала без повређеног Луиса Арагонеса.
- Блистали су голмани, Ћурковић и Ирибар. Имали смо лепу прилику да пред домаћом публиком освојимо оба бода и надокнадимо кикс из Брисела. Утакмица се завршила 0:0 и ништа више није било у нашим рукама…
За другу утакмицу у Барселони, Џајић је поново био у строју, али су Шпанци већ после пола сата игре имали предност од два гола.
- Нисмо имали решење за Амансија, ведету Реала и играча кога сам највише ценио у тој постави шпанске репрезентације. Имао сам задовољство касније да заједно наступамо за “тим света“ и увек је међу нама било узајамног поштовања. На утакмици у Барселони, Павловић је у другом полувремену смањио на 2:1, али нисмо имали снаге за нешто више од тога – присетио се актуелни председник српске куће фудбала.
Џајићу је за утеху остала чињеница да је у квалификацијама за Светско првенство 1970. године, са четири гола био најбољи стрелац наше репрезентације.
- Није ме превише занимао индивидуални учинак. Остала је жал због неуспешних квалификација, тим пре што су Белгијанци као први у групи отишли на Светско првенство. А ми смо их у последњој утакмици у Скопљу декласирали 4:0.
Није нас било у Мексику, а четири године касније пут до Мундијала у Немачкој опет је водио преко Шпаније.
- Два ремија у групи и онда антологијска мајсторица у Франкфурту. У Загребу је било 0:0, у Лас Палмасу 2:2. Амансио је довео Шпанце у вођство, а Бајевић у другом полувремену са два гола за свега десетак минута преокренуо резултат у нашу корист. Играли смо одлично, били близу победе која би нам свакако дала крила за наставак такмичења. Нажалост, тренутак непажње у 89. минуту омогућио је Асенсију да изједначи резултат…
Карасијев гол у 90. минуту меча са Грчком, омогућио је Југославији да у додатних 90 минута на неутралном терену против Шпаније решава судбину пласмана на Светско првенство.
- Валд стадион је био испуњен до последњег места, имали смо фантастичну подршку публике и поготком Каталинског дошли до велике победе. Водио сам у све три утакмице жестоке дуеле са Хуаном Крузом Солом. Био је један од најбољих дефанзиваца на свету, али мени је некако одговарао и волео сам да играм против њега. У сећању ми је једна утакмица против његове Валенсије на турниру у Шпанији, тада сам постигао можда и најлепши гол у каријери – присетио се Драган Џајић својих окршаја са Фуријом.
19. октобар 1972. Лас Палмас
Квалификације за Светско првенство у Немачкој 1974.
ШПАНИЈА – ЈУГОСЛАВИЈА 2:2
1:0 – Амансио у 30, 1:1 – Бајевић у 52, 1:2 – Бајевић у 61, 2:2 – Асенси у 89.
ШПАНИЈА: Ирибар, Сол (од 46. Лора, од 62. Уфарте), Морено, Пири, Гаљего, Де ла Круз, Амансио, Лопез, Асенси, Марсијал, Валдес. Селектор Владислав Кубала
ЈУГОСЛАВИЈА: Марић, Кривокућа, Степановић, Павловић, Пауновић, Холцер, Петковић, Владић, Бајевић, Аћимовић, Џајић. Селектор: Вујадин Бошков.
фебруар 1974. Франкфурт
Мајсторица за Светско првенство у Немачкој 1974.
ЈУГОСЛАВИЈА – ШПАНИЈА 1:0
1:0 – Каталински у 14.
ЈУГОСЛАВИЈА: Марић, Буљан, Хаџиабдић, Облак, Каталински, Богићевић, Петковић, Караси, Шурјак, Аћимовић, Џајић. Селекторска комисија: Миљан Миљанић, Милан Рибар, Сулејман Ребац, Томислав Ивић, Милован Ћирић.
ШПАНИЈА: Ирибар, Сол (од 69. Марсијал), Бенито, Уриа, Ј. Мартинез, Кларамунт, Амансио (od 69. Квини), Перез, Гарате, Асенси, Валдез. Селектор: Ладислав Кубала.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.