Šampion Evrope uskoro stiže u Beograd. Ljubitelji fudbala u Srbiji imaće čast i zadovoljstvo da pozdrave najbolje fudbalere Starog kontinenta predvođene čudesnim Jamalom i uvere se u trenutnu fudbalsku razliku između Španije i Srbije u okviru premijerne utakmice A divizije Lige nacija (5. septembra na Marakani)... Dueli naše reprezentacije sa Crvenom furijom uvek su predstavljali teške i napete fudbalske priče. Nekih od njih – prisetio se i Dragan Džajić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, nekada najbolje levo krilo sveta, dribler pred kojim su „klecala kolena“ najoštrijim svetskim bekovima. U razgovoru za sajt FSS, evocirao je uspomene na mečeve o kojima se i danas priča...
27. oktobar 1968. Beograd
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Meksiku 1970.
JUGOSLAVIJA – ŠPANIJA 0:0
JUGOSLAVIJA: Ćurković, Cvek, Jeftić, Pavlović, Dojčinovski, Holcer, Petković (od 46. Bukal), Belin, Zambata, Vardić, Rora (od 46. Antić). Selektor: Rajko Mitić.
ŠPANIJA: Iribar, Garsija, Moreno, Graelis, Piri, Zabalza, Morales (od 80. Galjego), Sebaljos, Ufarte, Varela, Aragones (od 29. Pereda). Selektor: Eduardo Toba.
30. april 1969. Barselona
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Meksiku 1970.
ŠPANIJA – JUGOSLAVIJA 2:1
1:0 – Bustiljo u 20, 2:0 – Amansio u 27, 2:1 – Pavlović u 66.
ŠPANIJA: Sadurni, Marero, Moreno, Vidaganji, Glarija, Zabalza, Amansio, Groso (od 46. Fuste), Bustiljo, Velaskez, Reksač. Selektor: Migel Munjoz
JUGOSLAVIJA: Ćurković, Bajić, Gračanin, Pavlović, Paunović, Holcer, Bjeković (od 46. Katić), Trivić, Osim, Aćimović (od 46. Pirić), Džajić. Selektor: Rajko Mitić.
Sjajan nastup i osvajanje drugog mesta na završnom turniru Prvenstva Evrope u Italiji 1968. godine, naša reprezentacija nije uspela da kompletira plasmanom na naredno Svetsko prvenstvo u Meksiku.
Ekipa predvođena selektorom Rajkom Mitićem, našla se u veoma teškoj grupi u kojoj je zajedno sa reprezentacijom Španije bila jedan od favorita za prvom mesto i direktan plasman na Mundijal.
- Mečeve sa Fincima rešili smo na rutinski način. Pobedili smo ih sa 9:1 u Beogradu i 5:1 u Helsinkiju. Nažalost, utakmica u Briselu imala je ključni uticaj na konačan epilog kvalifikacija. Ne samo zbog ubedljivog poraza od 3:0, već i zbog činjenice da smo Trivić i ja dobili crvene kartone i nismo imali pravo nastupa u narednoj utakmici protiv Španije. Naseo sam na provokaciju jednog belgijskog igrača, uzvratio istom merom i sudija mi je pokazao put u svlačionicu – priseća se predsednik FSS Dragan Džajić koji je u to vreme bio najbolje levo krilo svetskog fudbala.
Bez najboljeg igrača u timu, Jugoslavija na stadionu Crvene zvezde pred 25.000 gledalaca nije uspela da probije bunker Španije koja je već u prvom poluvremenu ostala bez povređenog Luisa Aragonesa.
- Blistali su golmani, Ćurković i Iribar. Imali smo lepu priliku da pred domaćom publikom osvojimo oba boda i nadoknadimo kiks iz Brisela. Utakmica se završila 0:0 i ništa više nije bilo u našim rukama…
Za drugu utakmicu u Barseloni, Džajić je ponovo bio u stroju, ali su Španci već posle pola sata igre imali prednost od dva gola.
- Nismo imali rešenje za Amansija, vedetu Reala i igrača koga sam najviše cenio u toj postavi španske reprezentacije. Imao sam zadovoljstvo kasnije da zajedno nastupamo za “tim sveta“ i uvek je među nama bilo uzajamnog poštovanja. Na utakmici u Barseloni, Pavlović je u drugom poluvremenu smanjio na 2:1, ali nismo imali snage za nešto više od toga – prisetio se aktuelni predsednik srpske kuće fudbala.
Džajiću je za utehu ostala činjenica da je u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1970. godine, sa četiri gola bio najbolji strelac naše reprezentacije.
- Nije me previše zanimao individualni učinak. Ostala je žal zbog neuspešnih kvalifikacija, tim pre što su Belgijanci kao prvi u grupi otišli na Svetsko prvenstvo. A mi smo ih u poslednjoj utakmici u Skoplju deklasirali 4:0.
Nije nas bilo u Meksiku, a četiri godine kasnije put do Mundijala u Nemačkoj opet je vodio preko Španije.
- Dva remija u grupi i onda antologijska majstorica u Frankfurtu. U Zagrebu je bilo 0:0, u Las Palmasu 2:2. Amansio je doveo Špance u vođstvo, a Bajević u drugom poluvremenu sa dva gola za svega desetak minuta preokrenuo rezultat u našu korist. Igrali smo odlično, bili blizu pobede koja bi nam svakako dala krila za nastavak takmičenja. Nažalost, trenutak nepažnje u 89. minutu omogućio je Asensiju da izjednači rezultat…
Karasijev gol u 90. minutu meča sa Grčkom, omogućio je Jugoslaviji da u dodatnih 90 minuta na neutralnom terenu protiv Španije rešava sudbinu plasmana na Svetsko prvenstvo.
- Vald stadion je bio ispunjen do poslednjeg mesta, imali smo fantastičnu podršku publike i pogotkom Katalinskog došli do velike pobede. Vodio sam u sve tri utakmice žestoke duele sa Huanom Kruzom Solom. Bio je jedan od najboljih defanzivaca na svetu, ali meni je nekako odgovarao i voleo sam da igram protiv njega. U sećanju mi je jedna utakmica protiv njegove Valensije na turniru u Španiji, tada sam postigao možda i najlepši gol u karijeri – prisetio se Dragan Džajić svojih okršaja sa Furijom.
19. oktobar 1972. Las Palmas
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 1974.
ŠPANIJA – JUGOSLAVIJA 2:2
1:0 – Amansio u 30, 1:1 – Bajević u 52, 1:2 – Bajević u 61, 2:2 – Asensi u 89.
ŠPANIJA: Iribar, Sol (od 46. Lora, od 62. Ufarte), Moreno, Piri, Galjego, De la Kruz, Amansio, Lopez, Asensi, Marsijal, Valdes. Selektor Vladislav Kubala
JUGOSLAVIJA: Marić, Krivokuća, Stepanović, Pavlović, Paunović, Holcer, Petković, Vladić, Bajević, Aćimović, Džajić. Selektor: Vujadin Boškov.
februar 1974. Frankfurt
Majstorica za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 1974.
JUGOSLAVIJA – ŠPANIJA 1:0
1:0 – Katalinski u 14.
JUGOSLAVIJA: Marić, Buljan, Hadžiabdić, Oblak, Katalinski, Bogićević, Petković, Karasi, Šurjak, Aćimović, Džajić. Selektorska komisija: Miljan Miljanić, Milan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić, Milovan Ćirić.
ŠPANIJA: Iribar, Sol (od 69. Marsijal), Benito, Uria, J. Martinez, Klaramunt, Amansio (od 69. Kvini), Perez, Garate, Asensi, Valdez. Selektor: Ladislav Kubala.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
