Васа Мицић од девет метара

Мурал Васе Мицића девет метара висок, освануо је на зиду основне школе „Јован Цвијић” на Карабурми. Реч је о школи у улици Данила Илића коју је наш бронзани репрезентативац похађао и где је сањао велике снове и победе на спортским теренима. Истовремено, никада није запостављао школске обавезе, учење и образовање, и трудио се да на сваком кораку буде најбоља верзија себе.

У част тих вредности и успеха које Васа годинама остварује, направљен је мурал, дело уметника Марије и Стевана Шолна уз подршку бренда Адидас, који покрива површину од 100 квадратних метара. Већ при првим детаљима на зиду видело се одушевљење целог комшилука, где је Мицић и одрастао, и извесно је да ће постати симбол овог дела Београда.

На иницијативу директорке школе, Валентине Панђаитан, мурал ће трајно стајати као подсетник на нераскидиву везу између Васе и ове образовне установе, која се на Старој Карабурми налази још од 1923, што је чини једном од настаријих школа у нашој престоници.

Рад на муралу трајао је три дана, а цртеж на зиду је савршено дочарао динамику и енергију коју наш познати плејмејкер уноси у утакмице.

- Васа Мицић је у овом крају један од омиљених личности, не само зато што је похађао ову школу, већ и због својих кошаркашких успеха, којима тежи велики број садашњих ђака и деце из овог краја. Он већ представља узор и локални симбол, кога сви изузетно воле и цене. За мене је овај пројекат био посебан јер ме је на неки начин Васа вратио у детињство. Бавила сам се кошарком седам година, баш у периоду основне школе, и то су биле златне године наше кошарке, када смо освајали највише и када су кошаркаши постали прави идоли. Њихово понашање, однос према спорту, нацији и свему што су постизали, инспирисало нас је и пружало нам осећај важности који смо тражили током одрастања. Тимски спорт, а посебно кошарка, увек је неговао дух пријатељства, стварајући везе које трају цео живот. Зато ми је било посебно драго што сам се у ова три дана вратила у прошлост, двадесетак година уназад, и кроз рад на муралу поново осетила ту повезаност. Док сам гледала децу која су пролазила поред мурала, препознала сам у њима иста очекивања од пријатељстава, школских баскет мечева и идола, као што смо и ми некада имали – истакла је Марија Шолна.