Vasa Micić od devet metara

Mural Vase Micića devet metara visok, osvanuo je na zidu osnovne škole „Jovan Cvijić” na Karaburmi. Reč je o školi u ulici Danila Ilića koju je naš bronzani reprezentativac pohađao i gde je sanjao velike snove i pobede na sportskim terenima. Istovremeno, nikada nije zapostavljao školske obaveze, učenje i obrazovanje, i trudio se da na svakom koraku bude najbolja verzija sebe.

U čast tih vrednosti i uspeha koje Vasa godinama ostvaruje, napravljen je mural, delo umetnika Marije i Stevana Šolna uz podršku brenda Adidas, koji pokriva površinu od 100 kvadratnih metara. Već pri prvim detaljima na zidu videlo se oduševljenje celog komšiluka, gde je Micić i odrastao, i izvesno je da će postati simbol ovog dela Beograda.

Na inicijativu direktorke škole, Valentine Panđaitan, mural će trajno stajati kao podsetnik na neraskidivu vezu između Vase i ove obrazovne ustanove, koja se na Staroj Karaburmi nalazi još od 1923, što je čini jednom od nastarijih škola u našoj prestonici.

Rad na muralu trajao je tri dana, a crtež na zidu je savršeno dočarao dinamiku i energiju koju naš poznati plejmejker unosi u utakmice.

- Vasa Micić je u ovom kraju jedan od omiljenih ličnosti, ne samo zato što je pohađao ovu školu, već i zbog svojih košarkaških uspeha, kojima teži veliki broj sadašnjih đaka i dece iz ovog kraja. On već predstavlja uzor i lokalni simbol, koga svi izuzetno vole i cene. Za mene je ovaj projekat bio poseban jer me je na neki način Vasa vratio u detinjstvo. Bavila sam se košarkom sedam godina, baš u periodu osnovne škole, i to su bile zlatne godine naše košarke, kada smo osvajali najviše i kada su košarkaši postali pravi idoli. Njihovo ponašanje, odnos prema sportu, naciji i svemu što su postizali, inspirisalo nas je i pružalo nam osećaj važnosti koji smo tražili tokom odrastanja. Timski sport, a posebno košarka, uvek je negovao duh prijateljstva, stvarajući veze koje traju ceo život. Zato mi je bilo posebno drago što sam se u ova tri dana vratila u prošlost, dvadesetak godina unazad, i kroz rad na muralu ponovo osetila tu povezanost. Dok sam gledala decu koja su prolazila pored murala, prepoznala sam u njima ista očekivanja od prijateljstava, školskih basket mečeva i idola, kao što smo i mi nekada imali – istakla je Marija Šolna.