Почетна / Фудбал / Велика петорка

Дугови стигли на наплату

У „лигама петице“ завршен прелазни рок уз велики пад потрошње
ФОТО: ЕПА

Претпоследњег дана августа завршен је прелазни рок у најјачим европским лигама - енглеска Премијер лига, немачка Бундеслига, шпанска Ла лига, италијанска Серија и француска Лига 1 - и још неколико земаља. „Летња пијаца“ ће, ипак, радити још неко време. Прелазни рок ће у Турској трајати до 13. септембра, а у земљама Азије и Африке све до почетка октобра.

Дешавања на тржишту фудбалера годинама уназад диктирају такозване „лиге петице“ и по њиховим активностима се процењује у ком смеру се креће економија фудбала. Иако ће завршни рачун бити испостављен тек кад стигну извештаји о трансферима последњег дана, већ је јасно да је на највећем тржишту, на тржишту „лига петице“ на ангажовање нових играча потрошено око пет одсто новца мање него у лето 2023.

И ове године предњаче клубови Премијер лиге, потрошили су више него италијански, шпански и немачки клубови заједно, међутим, и на тај начин су издвојили око 270 милиона евра мање, односно једанаест одсто мање, него прошлогодишњем прелазном року.

у „лиги петице“ пад потрошње је око осам одсту. На светском нивоу достигао је чак 14 одсто. 

Највећи кривац је Саудијска Арабија. Клубови Про-лиге су прошле године жестоко иступили и максимално попунили квоте броја странаца. За следећу сезону број странаца је са осам повећан на десет, међутим, мање слободних места довело је до пада транасфера за чак 75 одсто. Прошле године Саудијци су на куповину играча потрошили 874 милиона евра, ове године само 217. Изостали су трансфери великих звезда, ангажовани су само играчи да попуне мало празних нових места.

У Европи је највећи пад забележен у Холандији. Клубови Ередивизије су потрошили 63 одсто мање новца него прошле године. У лето 2023. направили су трансфере у вредности од 218 милиона евра, а ове године само 79 милиона.

Мање новца трошили су и клубови из Португалије (-23,6 %), Турске (-18,2 %), Белгије (-26,8 %)...

Велики скок потрошње забележен је само у Грчкој. Суперлигаши су потрошњу повећали за чак 78 одсто. У конкретним бројевима то не изгледа тако спектакуларно. Прошле године су потрошили 33 милиона евра, ове су направили цех од 59 милиона.

Грци су, ипак, редак пример. Већина лига је смањила потрошњу после наглог узлета у пост-ковид ери. Анализе ће показати шта је променило трансфер-политику клубова. Први закључак је да су стигли на наплату кредити из периода за преживљавање ковида, па су клубови приморани да смање трансфере како би платили дугове.

Најбољи примери је Реал. Мадриђани су најатрактивнији трансфер реализовали без обештећења. Килијан Ембапе је дошао по истеку уговора са Пари сен Жерменом, па је Реал избегавањем плаћањем обештећења Свецима новац преусмрили на плату и бонусе репрезентативцу Француске.

ЕКОНОМСКИ БУМ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ

Највећи скок потрошње је забележен у Јужној Америци. Клубови бразилске Серије А су трансфере повећали за 136 одсто, а аргентиске Примере за 33 одсто.

У Бразилу се догодила велика власничка трансформација клубова. Велики број је из руку приватника прешао у власништво великих компанија које су нагло унеле „свеж новац“ и омогућиле већи број трансфера.

Аргентиска лига убире плодове успеха репрезентације која је освојила Првенсво света 2022. и одбранила трофеј на Копа Америка. Трансфери у сумама нису велики, укупни овогодишњи цех је 55 милиона евра, али кад говоре проценти то је повећање од једне трећине у односу на прошлу сезону.

ЧЕМПИОНШИП ШЕСТИ У ЕВРОПИ

Клубови Чемпионшипа, енглеске друге лиге, током прелазног рока на куповину играча су потрошили 202 милиона евра. Више су потрошили једино клубови „лига петице“ и Саудијске Арабије.

Ипак, и у Чемпионшипу је забележен пад потрошње за три одсто, али то је податак забележен пре последњег дана прелазног рока који је могао да промени статистику.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.