Јуниори и кадети су се са континенталних смотри овог лета вратили с медаљама - сребром и бронзом.
Много важније, неколицина момака је наговестила огроман потенцијал уз већ неспоран таленат.
У Хераклиону светла рефлектора обасјала су Андреја Бјелића.
Одличне партије, шутерске способности, чињеница да је до полуфинала био и први стрелац, на крају су га сврстале и у идеално петорку шампионата у Хераклиону. Уз Вука Даниловића први је у реду заслужних за освајање одличја, првог у кадетском узрасту још од 2107.
- Крит је био врло успешан турнир, тимски и индивидуално. Велики је успех то што смо после осам година дошли до медаље. Остаје жал једино за тим полуфиналом... Могли смо и да победимо Француску, али шта је ту је – испричао је одлични шутер у интервјуу за “Меридиан” од прошле године члан славног Реал Мадрида чији дрес су носиле неке од легенди наше кошарке попут Александра Ђорђевића, Дејана Бодироге или Зорана Савића, на тренерској клупи седео Жељко Обрадовић...
- Бронза је наравно дража од избора у најбољу петорку, тимски је успех. То је нешто за што смо се припремали целог лета и на претходних неколико окупљања. Главни циљ је био да екипа постигне резултат. Индивидуално признање ми је само награда за рад и све тренинге претходних година, мотив да радим још више и јаче.
Саво Дрезгић, Андреј Костић, Алекса Димитријевић, Милош Шојић, Митар Бошњаковић, Вук Даниловић, само су нека од имена која су овог лета носила игру јуниора и кадета, а које би требало кроз коју годину очекивати у пуном сјају и на сениорским борилиштима...
- Кажу да је Србија земља кошарке, логично има много талената и добрих играча. Србија има и лепу садашњост, а не треба да брине ни за будућност – сматра овај 16–годишњак.
- Само треба да радимо и да напредујемо даље. Појавиће се још нових. Сви великим трудом, вредним радом, јаким и напорним тренинзима можемо да дођемо до тога што сви очекујете од нас. Од талента нема ништа ако се кошарци не посветиш максимално. Овом бронзом показали смо да од нас може много да се очекује, сви ћемо да тренирамо још јаче и да се припремамо, да бар одбранимо бронзу, мада верујем да можемо да нападнемо и више. Наравно, свима нам је сениорска репрезентација главни циљ у каријери. Дај Боже да се што скорије неко од нас нађе на том списку.
Андреј слови за једног од најперспективнијих бекова на Старом континенту у свом узрасту, потврђује то и чињеница да је Реал хтео да га доведе тако рано у своје редове:
- Знао сам да важи за највећи клуб на свету, у Европи без дилеме. Дошао сам са одређеним предзнањем, али тек у Мадриду сам осетио колика је част и понос бити члан Реала. Први циљ ми је да дебитујем за сениорски тим. Било би то остварење сна. Надам се да ћу бити део будућности Реала. До тога воде тренинг, стрпљење, рад, ред и дисциплина – свестан је овај даровити шутер.
НАЈБОЉЕ ОД БОГДАНА И ТЕА
Андрејев отац Александар је тренер млађих категорија чачанских клубова, а управо његов савет прати:
- Увек ми је говорио да треба да гледам како играју Богдан Богдановић и Милош Теодосић, да купим најбоље од обојице. Тако да могу да кажем су ми њих двојица главни идоли.
ЧАЧАК, АЛЕКСА И ШУТЕРИ КОЈИ „РУКУ ОПЕРУ У МОРАВИ”...
Ако је Србија земља кошарке, онда је Чачак град кошарке сматра Бјелић:
-Тако кажу... Или оно чувено „шутери који руку оперу у Морави”… Волим кад чујем тако нешто. Чачак је и по мом мишљењу град кошарке из ког је потекао велики број легенди. Волео бих да идем њиховим стопама. Сада у кадетској екипи била су тројица играча из Чачка и три члана стручног штаба. Тако да је епитет у потпуности оправдан. Алекса Аврамовић је тренутно највећи играч Чачка, не само кошаркашки, већ и као личност.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
