Juniori i kadeti su se sa kontinentalnih smotri ovog leta vratili s medaljama - srebrom i bronzom.
Mnogo važnije, nekolicina momaka je nagovestila ogroman potencijal uz već nesporan talenat.
U Heraklionu svetla reflektora obasjala su Andreja Bjelića.
Odlične partije, šuterske sposobnosti, činjenica da je do polufinala bio i prvi strelac, na kraju su ga svrstale i u idealno petorku šampionata u Heraklionu. Uz Vuka Danilovića prvi je u redu zaslužnih za osvajanje odličja, prvog u kadetskom uzrastu još od 2107.
- Krit je bio vrlo uspešan turnir, timski i individualno. Veliki je uspeh to što smo posle osam godina došli do medalje. Ostaje žal jedino za tim polufinalom... Mogli smo i da pobedimo Francusku, ali šta je tu je – ispričao je odlični šuter u intervjuu za “Meridian” od prošle godine član slavnog Real Madrida čiji dres su nosile neke od legendi naše košarke poput Aleksandra Đorđevića, Dejana Bodiroge ili Zorana Savića, na trenerskoj klupi sedeo Željko Obradović...
- Bronza je naravno draža od izbora u najbolju petorku, timski je uspeh. To je nešto za što smo se pripremali celog leta i na prethodnih nekoliko okupljanja. Glavni cilj je bio da ekipa postigne rezultat. Individualno priznanje mi je samo nagrada za rad i sve treninge prethodnih godina, motiv da radim još više i jače.
Savo Drezgić, Andrej Kostić, Aleksa Dimitrijević, Miloš Šojić, Mitar Bošnjaković, Vuk Danilović, samo su neka od imena koja su ovog leta nosila igru juniora i kadeta, a koje bi trebalo kroz koju godinu očekivati u punom sjaju i na seniorskim borilištima...
- Kažu da je Srbija zemlja košarke, logično ima mnogo talenata i dobrih igrača. Srbija ima i lepu sadašnjost, a ne treba da brine ni za budućnost – smatra ovaj 16–godišnjak.
- Samo treba da radimo i da napredujemo dalje. Pojaviće se još novih. Svi velikim trudom, vrednim radom, jakim i napornim treninzima možemo da dođemo do toga što svi očekujete od nas. Od talenta nema ništa ako se košarci ne posvetiš maksimalno. Ovom bronzom pokazali smo da od nas može mnogo da se očekuje, svi ćemo da treniramo još jače i da se pripremamo, da bar odbranimo bronzu, mada verujem da možemo da napadnemo i više. Naravno, svima nam je seniorska reprezentacija glavni cilj u karijeri. Daj Bože da se što skorije neko od nas nađe na tom spisku.
Andrej slovi za jednog od najperspektivnijih bekova na Starom kontinentu u svom uzrastu, potvrđuje to i činjenica da je Real hteo da ga dovede tako rano u svoje redove:
- Znao sam da važi za najveći klub na svetu, u Evropi bez dileme. Došao sam sa određenim predznanjem, ali tek u Madridu sam osetio kolika je čast i ponos biti član Reala. Prvi cilj mi je da debitujem za seniorski tim. Bilo bi to ostvarenje sna. Nadam se da ću biti deo budućnosti Reala. Do toga vode trening, strpljenje, rad, red i disciplina – svestan je ovaj daroviti šuter.
NAJBOLjE OD BOGDANA I TEA
Andrejev otac Aleksandar je trener mlađih kategorija čačanskih klubova, a upravo njegov savet prati:
- Uvek mi je govorio da treba da gledam kako igraju Bogdan Bogdanović i Miloš Teodosić, da kupim najbolje od obojice. Tako da mogu da kažem su mi njih dvojica glavni idoli.
ČAČAK, ALEKSA I ŠUTERI KOJI „RUKU OPERU U MORAVI”...
Ako je Srbija zemlja košarke, onda je Čačak grad košarke smatra Bjelić:
-Tako kažu... Ili ono čuveno „šuteri koji ruku operu u Moravi”… Volim kad čujem tako nešto. Čačak je i po mom mišljenju grad košarke iz kog je potekao veliki broj legendi. Voleo bih da idem njihovim stopama. Sada u kadetskoj ekipi bila su trojica igrača iz Čačka i tri člana stručnog štaba. Tako da je epitet u potpunosti opravdan. Aleksa Avramović je trenutno najveći igrač Čačka, ne samo košarkaški, već i kao ličnost.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
