Фудбалери Будућности у супер расположењу одрађују мини припреме на Златибору. Екипи боравак на српској планинској лепотици годи, осмеси са тренинга то говоре, дружење на терену и ван њега то потврђује, а на све то се надовезује квалитетан рад.
Додуше, у окрњеном саставу због недостатка репрезентативаца, али у клубу су изузетно поносни што је 12 момака добило репрезентативне позиве за септембарски термин.
Зато је са „плавима“ ту Оливер Шаркић, момак који је одрастао далеко од Црне Горе, али је прошао све млађе селекције репрезентације и који би својим квалитетом у скоријој будућности могао да завреди позив за А селекцију.
Сам је свестан да се то заслужује на терену, а након летошње мало дуже паузе, зна да све предуслове у клубу као што је Будућност – има. Да буде бољи…
– Од првог дана су ме сви прихватили на најбољи могући начин, презадовољан сам каква је екипа. Имамо сјајну групу у свлачионици, а то се потврђује на овим припремама на Златибору упркос томе што нисмо комплетни. Верујем да ће нам боравак овде пријати, мени сигурно хоће да још мало дођем до даха - каже за клупски сајт 27-годишњи плејмејкер, који по потреби може да игра и шпица и крило.
Уписао је пет наступа у дресу за који је породично и емотивно везан. Постао је трећи Шаркић у Будућности – Оливеров деда Алија Аљо Шаркић био је фудбалер и директор „плавих“, а отац Бојан Шаркић председник клуба у раздобљу од 2013. до 2015. године.
– Увек сам знао само за Будућност, у кући су се увек гледале велике утакмице, па и неке мање када би било преноса, навијало се за Будућност… А први пут на стадиону ће ми остати урезан у памћење за цели живот: играли смо против Хајдука под Горицом, имао сам девет година. Можете само да замислити какав је доживљај детету од девет година да се нађе у оној сјајној атмосфери. Посебан је доживљај био када је Шћепановић постигао гол за 1:1, била је то мала мајсторија, сећате се - сигурно – говори Шаркић, па се надовезује… – Пет–шест година касније сам тренирао неколико пута са кадетима када смо дошли на одмор у Подгорицу, кући имамо дресове који су стари и више од 20 година, тако да је избор био лак када је Будућност позвала да јој се придружим.
Повреда, губитак брата близанца, па повреда мањег интезитета по доласку међу „плаве“ – није било лако Оливеру овог лета, али је као прави спортиста и момак наставио даље, а фудбал му враћа осмех на лице…
– Због свега што се десило, одлучио сам да не журим са повратком. Сада сам спреман и здрав, желим да се покажем и навијачима и јавности у правом светлу. Мотива имам на претек, а следећа највећа жеља ми је да се коначно вратимо на наш стадион, јер зна се где је дом Будућности.
Где год је играо од малена, па до сениора – Андерлехт, Бенфика, Фафе, Лидс, Баракалдо, Буртон, Блекпул, Мансфилд, Пакхтакор, Дечић, репрезентација – увек је носио број на дресу који означава мајстора.
Летос када је дошао је имао само једну жељу: плаво – бели број 13! Сви су у клубу одмах знали због чега, а голман Љубомир Ђуровић му га је без поговора предао.
– Матија је на последњој утакмици против Белгије носио број 13, зато је то био мој избор. Тај број има највеће значење за мене. Живот никада неће бити исти као пре, али ту бол могу да користим као мотивацију, јер знам да ме мој брат близанац гледа одозго и све радим са њим у мислима - емотиван је био након тренинга Шаркић.
Будућност је након уводних шест кола прва на табели (има три бода више и меч више од Дечића), примила је најмање голова, постигла највише, екипа игра дефинитивно најбољи фудбал… И у том систему квалитети Шаркића ће сигурно тек доћи до изражаја.
– Волим и голове и асистенције, да играм према напред и креирам опасне ситуације. То можете да очекујете од мене, трудићу се да будем бољи из дана у дан, али пре свега бићу подређен колективу - поручио је момак који је прошле сезоне са дабл - дабл учинком (12 голова, 12 асистенција) био најзаслужнији за историјску титулу Дечића…- Тренутно смо први, желимо ту да останемо до краја, а и у Купу су нам амбиције највеће. Имамо невероватну жељу да клубу, граду и навијачима подаримо сјајне резултате за 100. рођендан клуба. Али, све то што причамо морамо да прикажемо на терену – сваког противника морамо да схватимо озбиљно, да му се максимално посветимо и да размишљамо из меча у меч. Тако ћемо доћи до резултата.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
