Dres sa brojem 13 u spomen na brata

Fudbaleri Budućnosti u super raspoloženju odrađuju mini pripreme na Zlatiboru. Ekipi boravak na srpskoj planinskoj lepotici godi, osmesi sa treninga to govore, druženje na terenu i van njega to potvrđuje, a na sve to se nadovezuje kvalitetan rad.

Doduše, u okrnjenom sastavu zbog nedostatka reprezentativaca, ali u klubu su izuzetno ponosni što je 12 momaka dobilo reprezentativne pozive za septembarski termin.

Zato je sa „plavima“ tu Oliver Šarkić, momak koji je odrastao daleko od Crne Gore, ali je prošao sve mlađe selekcije reprezentacije i koji bi svojim kvalitetom u skorijoj budućnosti mogao da zavredi poziv za A selekciju.

Sam je svestan da se to zaslužuje na terenu, a nakon letošnje malo duže pauze, zna da sve preduslove u klubu kao što je Budućnost – ima. Da bude bolji…

– Od prvog dana su me svi prihvatili na najbolji mogući način, prezadovoljan sam kakva je ekipa. Imamo sjajnu grupu u svlačionici, a to se potvrđuje na ovim pripremama na Zlatiboru uprkos tome što nismo kompletni. Verujem da će nam boravak ovde prijati, meni sigurno hoće da još malo dođem do daha - kaže za klupski sajt 27-godišnji plejmejker, koji po potrebi može da igra i špica i krilo.

Upisao je pet nastupa u dresu za koji je porodično i emotivno vezan. Postao je treći Šarkić u Budućnosti – Oliverov deda Alija Aljo Šarkić bio je fudbaler i direktor „plavih“, a otac Bojan Šarkić predsednik kluba u razdoblju od 2013. do 2015. godine.

– Uvek sam znao samo za Budućnost, u kući su se uvek gledale velike utakmice, pa i neke manje kada bi bilo prenosa, navijalo se za Budućnost… A prvi put na stadionu će mi ostati urezan u pamćenje za celi život: igrali smo protiv Hajduka pod Goricom, imao sam devet godina. Možete samo da zamisliti kakav je doživljaj detetu od devet godina da se nađe u onoj sjajnoj atmosferi. Poseban je doživljaj bio kada je Šćepanović postigao gol za 1:1, bila je to mala majstorija, sećate se - sigurno – govori Šarkić, pa se nadovezuje… – Pet–šest godina kasnije sam trenirao nekoliko puta sa kadetima kada smo došli na odmor u Podgoricu, kući imamo dresove koji su stari i više od 20 godina, tako da je izbor bio lak kada je Budućnost pozvala da joj se pridružim.

Povreda, gubitak brata blizanca, pa povreda manjeg inteziteta po dolasku među „plave“ – nije bilo lako Oliveru ovog leta, ali je kao pravi sportista i momak nastavio dalje, a fudbal mu vraća osmeh na lice…

– Zbog svega što se desilo, odlučio sam da ne žurim sa povratkom. Sada sam spreman i zdrav, želim da se pokažem i navijačima i javnosti u pravom svetlu. Motiva imam na pretek, a sledeća najveća želja mi je da se konačno vratimo na naš stadion, jer zna se gde je dom Budućnosti.

Gde god je igrao od malena, pa do seniora – Anderleht, Benfika, Fafe, Lids, Barakaldo, Burton, Blekpul, Mansfild, Pakhtakor, Dečić, reprezentacija – uvek je nosio broj na dresu koji označava majstora.

Letos kada je došao je imao samo jednu želju: plavo – beli broj 13! Svi su u klubu odmah znali zbog čega, a golman Ljubomir Đurović mu ga je bez pogovora predao.

– Matija je na poslednjoj utakmici protiv Belgije nosio broj 13, zato je to bio moj izbor. Taj broj ima najveće značenje za mene. Život nikada neće biti isti kao pre, ali tu bol mogu da koristim kao motivaciju, jer znam da me moj brat blizanac gleda odozgo i sve radim sa njim u mislima - emotivan je bio nakon treninga Šarkić.

Budućnost je nakon uvodnih šest kola prva na tabeli (ima tri boda više i meč više od Dečića), primila je najmanje golova, postigla najviše, ekipa igra definitivno najbolji fudbal… I u tom sistemu kvaliteti Šarkića će sigurno tek doći do izražaja.

– Volim i golove i asistencije, da igram prema napred i kreiram opasne situacije. To možete da očekujete od mene, trudiću se da budem bolji iz dana u dan, ali pre svega biću podređen kolektivu - poručio je momak koji je prošle sezone sa dabl - dabl učinkom (12 golova, 12 asistencija) bio najzaslužniji za istorijsku titulu Dečića…- Trenutno smo prvi, želimo tu da ostanemo do kraja, a i u Kupu su nam ambicije najveće. Imamo neverovatnu želju da klubu, gradu i navijačima podarimo sjajne rezultate za 100. rođendan kluba. Ali, sve to što pričamo moramo da prikažemo na terenu – svakog protivnika moramo da shvatimo ozbiljno, da mu se maksimalno posvetimo i da razmišljamo iz meča u meč. Tako ćemo doći do rezultata.