Град Ниш одувек је био место где су стасавали добри голмани. Један од њих био је Драган Пантелић, који је у Ниш дошао из родне Лознице, тачније из Лешнице. Овога лета још један чувар мреже кренуо је његовим стопама и стигао у Ниш са жељом да досегне висине претходника.
- Знам да је голманска традиција у Радничком велика и упознат сам ко је све пре мене чувао мрежу. Велика је одговорност, да се после таквих легенди, људских громада стане на гол. Наравно да је притисак на мени, да оставим што бољи утисак и пробам можда да достигнем њихове те висине. Скоро сам баш гледао неке фотографије из 2015. кад су куп у Лозници, играли Лозница и Раднички. Бранио је Александар Јовановић, памтим његово добро издање, убрзо након тога отишао је у иностраснтво, направио добру каријеру. Стварно је у последњих неколико година много добрих голмана прошло кроз Раднички и част је бити овде - започиње причу Страхиња Манојловић.
Нови голман Нишлија је против ИМТ-а у Лозници имао посебну подршку.
- Интересантно је да сам први голмански тренинг одрадио у Лозници, јер живим у близини. Емоције су биле велике. Дошли су родитељи, породица, пријатељи, било је стварно доста људи које познајем. Дошли су да ме подрже, како мене, тако и моје саиграче и то је оно што доста значи сваком играчу.
Манојловић је у Ниш стигао пре месец дана, а клуб са Чаира био је упоран у намери да га доведе.
- Жеља сваког играча је да се окуша преко, било је разних прича за иностранство. Међутим, нешто се није поклопило. С друге стране, људи из Радничког су били упорни, нису одустајали, јако су желели да дођем, што сам схватио по позивима. Видео сам да је овде реч о доброј причи и зато сам се одлучио за Раднички. Сада морам да наставим да радим добро, велика ми је жеља да у клубу са оваквом традицијом и ја оставим дубок траг. Циљ ми је да наставим да браним, пружам што боље партије и волео бих да после Ниша моја станица буде иностранство.
ЈАВОР - ЕПИЗОДА ЗА ПАМЋЕЊЕ
Јавор је у сваком погледу био одскочна даска за Страхињу Манојловића, који је одмах на дебију побрао симпатије целе фудбалске јавности. Добре партије донеле су му признање за играча кола, а затим је постао и први голман икада који је понео епитет играч месеца.
- Био је то дебитантски месец у Суперлиги. Нестваран осећај заиста, нисам очекивао, на дебију сам постао играч кола. Био сам срећан, нисам то очекивао, као што нисам могао да замислим, да ћу касније бити и играч месеца.
У Радничком се одмах добро снашао и брзо уклопио.
- Сачекали су ме пријатни људи, уверио сам се да је Ниш стварно фудбалска средина и срећан сам што сам овде наставио каријеру. Брзо сам се адаптирао, саиграчи су ме прихватили на најбољи могући начин, атмосфера у екипи је добра и позитивна. Познајем стварно доста играча, против неких сам играо, са некима делио свлачионицу. Са Танком, Босићем, Стјуартом сам играо у Јавору, са Стајићем сам био цимер у Графичару. Стварно ми је супер, од почетка сам почео да играм у првих 11, драго ми је због тога и надам се да ћу наставити да добро браним партије. Срећан сам што смо у моје прве две утакмице уписали две победе, што ће нам значити за наставак сезоне.
Каријеру је започео у Звијезди 09, а затим играо за Мачву, Графичар, Јавор.
- Са Звијездом 09 сам био омладински првак Босне, касније играо за сениорски тим, међутим, нису се поклопиле неке ствари. Одлучио сам да пређем у Мачву, која је играла Прву лигу. Међутим, имао сам пех, повредио се пред прво коло и онда сам пропустио добар део сезоне. Одиграо сам само шест утакмица за пола године. Отишао сам онда у Графичар, где сам тренирао са Бојаном Јоргачевићем. Можда је то најлепши период у мојој досадашњој каријери. У Јавору сам се афирмисао. Ивањица је мало место, али је фудбалска средина, годину и по дана провео сам тамо. Од прве утакмице сам оставио већи траг и стварно ми је било прелепо. Остаје жал на крају што смо испали кроз тај бараж, иако смо сви очекивали да ћемо да останемо. Након тога путеви су нам се разишли и ево мене у Нишу.
За све досадашње тренере, тренере голмана, има само речи хвале, а један је посебно утицао а његов даљи развој.
- Морао бих да издвојим Бојана Јоргачевића, јер сам са њим сарађивао након велике повреде коју сам имао у Шапцу. Он је после најтежег периода, кад сам одиграо само шест утакмица, инсистирао да дођем у Графичар. Највише ме подигао и у психолошком и физичком смислу. Помогао ми да се вратим, будем јачи.
У Нишу га је дочекао Стефан Радуловић, тренер голмана, са којим се познаје од раније.
- Био сам у Графичару, а он у Звездиним млађим категоријама. Увек сам са њим имао другачији контакт. И док је био у Звезди, касније у Железничару, кад год бисмо се видели, причали смо, рамењивали искуства. Драго ми је што коначно, на обострано задовољство, имамо прилику да сарађујемо. Позив Стефана Радуловића и Николе Дринчића, преломио је да дођем. Месец дана радимо, све иде добро, својим током, што сам очекивао и осећам се супер – закључио је Манојловић.
СПОРТИСТА ГОДИНЕ ИВАЊИЦЕ 2023.
Избор за спортисту године у Ивањици за 2023. Манојловић ће заувек памтити.
- То је можда, до сада, највећи успех у каријери. Није мала ствар бити најбољи спортиста било ког града, а поготово што ја нисам из Ивањице, стварно сам им захвалан на томе. Тада сам тек осетио да ме људи тамо стварно цене, поштују и осећао сам се као код куће.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
