Strahinja: Želim da ostavim dubok trag u Radničkom

Grad Niš oduvek je bio mesto gde su stasavali dobri golmani. Jedan od njih bio je Dragan Pantelić, koji je u Niš došao iz rodne Loznice, tačnije iz Lešnice. Ovoga leta još jedan čuvar mreže krenuo je njegovim stopama i stigao u Niš sa željom da dosegne visine prethodnika.

- Znam da je golmanska tradicija u Radničkom velika i upoznat sam ko je sve pre mene čuvao mrežu. Velika je odgovornost, da se posle takvih legendi, ljudskih gromada stane na gol. Naravno da je pritisak na meni, da ostavim što bolji utisak i probam možda da dostignem njihove te visine. Skoro sam baš gledao neke fotografije iz 2015. kad su kup u Loznici, igrali Loznica i Radnički. Branio je Aleksandar Jovanović, pamtim njegovo dobro izdanje, ubrzo nakon toga otišao je u inostrasntvo, napravio dobru karijeru. Stvarno je u poslednjih nekoliko godina mnogo dobrih golmana prošlo kroz Radnički i čast je biti ovde - započinje priču Strahinja Manojlović.

Novi golman Nišlija je protiv IMT-a u Loznici imao posebnu podršku.   

- Interesantno je da sam prvi golmanski trening odradio u Loznici, jer živim u blizini. Emocije su bile velike. Došli su roditelji, porodica, prijatelji, bilo je stvarno dosta ljudi koje poznajem. Došli su da me podrže, kako mene, tako i moje saigrače i to je ono što dosta znači svakom igraču.

Manojlović je u Niš stigao pre mesec dana, a klub sa Čaira bio je uporan u nameri da ga dovede.

- Želja svakog igrača je da se okuša preko, bilo je raznih priča za inostranstvo. Međutim, nešto se nije poklopilo. S druge strane, ljudi iz Radničkog su bili uporni, nisu odustajali, jako su želeli da dođem, što sam shvatio po pozivima. Video sam da je ovde reč o dobroj priči i zato sam se odlučio za Radnički. Sada moram da nastavim da radim dobro, velika mi je želja da u klubu sa ovakvom tradicijom i ja ostavim dubok trag. Cilj mi je da nastavim da branim, pružam što bolje partije i voleo bih da posle Niša moja stanica bude inostranstvo.

U Radničkom se odmah dobro snašao i brzo uklopio.

- Sačekali su me prijatni ljudi, uverio sam se da je Niš stvarno fudbalska sredina i srećan sam što sam ovde nastavio karijeru. Brzo sam se adaptirao, saigrači su me prihvatili na najbolji mogući način, atmosfera u ekipi je dobra i pozitivna. Poznajem stvarno dosta igrača, protiv nekih sam igrao, sa nekima delio svlačionicu. Sa Tankom, Bosićem, Stjuartom sam igrao u Javoru, sa Stajićem sam bio cimer u Grafičaru. Stvarno mi je super, od početka sam počeo da igram u prvih 11, drago mi je zbog toga i nadam se da ću nastaviti da dobro branim  partije. Srećan sam što smo u moje prve dve utakmice upisali dve pobede, što će nam značiti za nastavak sezone.  

Karijeru je započeo u Zvijezdi 09, a zatim igrao za Mačvu, Grafičar, Javor.

- Sa Zvijezdom 09 sam bio omladinski prvak Bosne, kasnije igrao za seniorski tim, međutim, nisu se poklopile neke stvari. Odlučio sam da pređem u Mačvu, koja je igrala Prvu ligu. Međutim, imao sam peh, povredio se pred prvo kolo i onda sam propustio dobar deo sezone. Odigrao sam samo šest utakmica za pola godine. Otišao sam onda u Grafičar, gde sam trenirao sa Bojanom Jorgačevićem. Možda je to najlepši period u mojoj dosadašnjoj karijeri. U Javoru sam se afirmisao. Ivanjica je malo mesto, ali je fudbalska sredina, godinu i po dana proveo sam tamo. Od prve utakmice sam ostavio  veći trag i stvarno mi je bilo prelepo. Ostaje žal na kraju što smo ispali kroz taj baraž, iako smo svi očekivali da ćemo da ostanemo. Nakon toga putevi su nam se razišli i evo mene u Nišu.

Za sve dosadašnje trenere, trenere golmana, ima samo reči hvale, a jedan je posebno uticao a njegov dalji razvoj.

- Morao bih da izdvojim Bojana Jorgačevića, jer sam sa njim sarađivao nakon velike povrede koju sam imao u Šapcu. On je posle najtežeg perioda, kad sam odigrao samo šest utakmica, insistirao da dođem u Grafičar. Najviše me podigao i u psihološkom i fizičkom smislu. Pomogao mi da se vratim, budem jači.

U Nišu ga je dočekao Stefan Radulović, trener golmana, sa kojim se poznaje od ranije.

- Bio sam u Grafičaru, a on u Zvezdinim mlađim kategorijama. Uvek sam sa njim imao drugačiji kontakt. I dok je bio u Zvezdi, kasnije u Železničaru, kad god bismo se videli, pričali smo, ramenjivali iskustva. Drago mi je što konačno, na obostrano zadovoljstvo, imamo priliku da sarađujemo. Poziv Stefana Radulovića i Nikole Drinčića, prelomio je da dođem. Mesec dana radimo, sve ide dobro, svojim tokom, što sam očekivao i osećam se super – zaključio je Manojlović.