Отпловио је Борисав Бора Ђорђевић у своје море, иза њега остала је огромна празника како на животној, тако и музичкој сцени.
Република Српска се достојанствено, у туги и болу, опростила од „Боре Чорбе“ који је увек волео да дође код браће „преко Дрине“, па је тако и један од последњих концерата одржао на Летњој сцени тврђаве „Кастел“ 21. јуна ове године. И данас звони ехо анђеоског гласа изнад града на Врбасу, као вечни подсетник да смо имали истинског брата, нашег Бору.
- Отишао је још један из плејаде великана из нашег народа на неко боље место, тамо где светлост вечно сја, који је неизмерно волео живот, фудбал, Републику Српску, свој Чачак и Србију. Заувек нас је напустио Анђео чије стихове многи памтимо и певамо, који је мајсторски састављао риме, био посебан у свему и свачему, пркосећи јачему. Његова уметничка остварења слушали смо на многим фудбалским стадионима на којима се хорски певало и славило - написао је Фудбалски савез Републике Српске у опроштају од Боре.
Три деценије раније...
Бора Ђорђевић је у хотелу „Санус“ у Санском Мосту одржао концерт у јесен 1994. године. била је то промоција албума „Збогом Србијо“ за који су многи сматрали да је опроштајни, након „Лабудове песме“. Игла није могла да падне, Борац је био ту са свима нама. Није имао одвојен подијум, желео је да буде с народом. Ми средњошколци смо „кидали“ на његове хитове: „Остани ђубре до краја“, „Кад сам био млад“, „Лутка са насловне стране“, „Волим, волим, волим жене“, „Превара“, „Рокенрол за кућни савет“, „Једино моје“...
Концерт је завршен насловном нумером најновијег албума, годину дана касније Сански Мост је дословно рекао „Збогом Србијо“, остао је с друге стране границе у југословенским ратовима, данас културолошки, спортски, животно и политички, далеко од Београда. Испоставило се да је то било последње Борино гостовање у Подгрмечу.
Навијао је за Црвену звезду, али је отпевао химну ФК Партизан. Волео је свој Борац, чачански, а с њим и онај бањалучки. Често је долазио у престоницу Крајине, друговао са свима, гостовао на телевизијама, фотографисао се са пролазницима... Једне прилике је истакао:
- Мој Чачак има Борац, а Борац је и овде у Бањалуци. Тако смо повезани! Иза нас су и историјске утакмице два Борца у фудбалу, али је најважније да се осећамо као једно.
Бора је био гост и Кошаркашког клуба Борац који је на крају прошлог и почетком овог миленијума био колектив европског рејтинга и међународним утакмицама пунио дворану „Борик“ до врха! „Нектар“ је спонзорисао Борац, а Бањалучка пивара је била покровитељ једног од концерата „Рибље чорбе“ и направљен је „дил“ – сликање са шалом „пивара“.
- Бора Ђорђевић навија за Борац Нектар, он је наш ватрени фан – узвикнуо је Вукашин Кашо Божић, тадашњи директор Кошаркашког клуба Борац Нектар.
Остала је и фотографија за успомену и вечност у једном од клупских годишњака које је писао легендарни спортски новинар Лимун Папић.
Смрт је, у неверици, на неко боље место одвела вансеријског генијалца рокенрола, али и фудбалског голмана. Не можемо да останемо равнодушни на сав плач ових дана. Остало је ћутање!
ТЕШКО СТАЊЕ У БАЊАЛУЦИ
Доктор из Бањалуке Дражен Милосављевић открио је да је Бора Ђорђевић приликом последњег концерта у граду на Врбасу био у тешком стању и да је дежурна лекарска екипа с колима хитне помоћи дежурала крај бине.
- Непосредно пред последњи концерт у Бањалуци, Борино стање се погоршало. Његови музичари су већ били на бини, а он је примао терапију. И поред свих здравствених проблема Бора није ни помишљао да одустане и разочара Бањалучане, који су дошли да уживају у његовим хитовима. Није одустајао тај велики борац! Певао је као у најбоља времена, између песама окретао се од публике да дубоко удахне, ухвати ваздух. И тако два и по сата. Након концерта сатурација 87%. Заклео се да ће певати и свирати до задњег дана и одржао је обећање! - истакао је доктор Милосављевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
