Otplovio je Borisav Bora Đorđević u svoje more, iza njega ostala je ogromna praznika kako na životnoj, tako i muzičkoj sceni.
Republika Srpska se dostojanstveno, u tugi i bolu, oprostila od „Bore Čorbe“ koji je uvek voleo da dođe kod braće „preko Drine“, pa je tako i jedan od poslednjih koncerata održao na Letnjoj sceni tvrđave „Kastel“ 21. juna ove godine. I danas zvoni eho anđeoskog glasa iznad grada na Vrbasu, kao večni podsetnik da smo imali istinskog brata, našeg Boru.
- Otišao je još jedan iz plejade velikana iz našeg naroda na neko bolje mesto, tamo gde svetlost večno sja, koji je neizmerno voleo život, fudbal, Republiku Srpsku, svoj Čačak i Srbiju. Zauvek nas je napustio Anđeo čije stihove mnogi pamtimo i pevamo, koji je majstorski sastavljao rime, bio poseban u svemu i svačemu, prkoseći jačemu. Njegova umetnička ostvarenja slušali smo na mnogim fudbalskim stadionima na kojima se horski pevalo i slavilo - napisao je Fudbalski savez Republike Srpske u oproštaju od Bore.
Tri decenije ranije...
Bora Đorđević je u hotelu „Sanus“ u Sanskom Mostu održao koncert u jesen 1994. godine. bila je to promocija albuma „Zbogom Srbijo“ za koji su mnogi smatrali da je oproštajni, nakon „Labudove pesme“. Igla nije mogla da padne, Borac je bio tu sa svima nama. Nije imao odvojen podijum, želeo je da bude s narodom. Mi srednjoškolci smo „kidali“ na njegove hitove: „Ostani đubre do kraja“, „Kad sam bio mlad“, „Lutka sa naslovne strane“, „Volim, volim, volim žene“, „Prevara“, „Rokenrol za kućni savet“, „Jedino moje“...
Koncert je završen naslovnom numerom najnovijeg albuma, godinu dana kasnije Sanski Most je doslovno rekao „Zbogom Srbijo“, ostao je s druge strane granice u jugoslovenskim ratovima, danas kulturološki, sportski, životno i politički, daleko od Beograda. Ispostavilo se da je to bilo poslednje Borino gostovanje u Podgrmeču.
Navijao je za Crvenu zvezdu, ali je otpevao himnu FK Partizan. Voleo je svoj Borac, čačanski, a s njim i onaj banjalučki. Često je dolazio u prestonicu Krajine, drugovao sa svima, gostovao na televizijama, fotografisao se sa prolaznicima... Jedne prilike je istakao:
- Moj Čačak ima Borac, a Borac je i ovde u Banjaluci. Tako smo povezani! Iza nas su i istorijske utakmice dva Borca u fudbalu, ali je najvažnije da se osećamo kao jedno.
Bora je bio gost i Košarkaškog kluba Borac koji je na kraju prošlog i početkom ovog milenijuma bio kolektiv evropskog rejtinga i međunarodnim utakmicama punio dvoranu „Borik“ do vrha! „Nektar“ je sponzorisao Borac, a Banjalučka pivara je bila pokrovitelj jednog od koncerata „Riblje čorbe“ i napravljen je „dil“ – slikanje sa šalom „pivara“.
- Bora Đorđević navija za Borac Nektar, on je naš vatreni fan – uzviknuo je Vukašin Kašo Božić, tadašnji direktor Košarkaškog kluba Borac Nektar.
Ostala je i fotografija za uspomenu i večnost u jednom od klupskih godišnjaka koje je pisao legendarni sportski novinar Limun Papić.
Smrt je, u neverici, na neko bolje mesto odvela vanserijskog genijalca rokenrola, ali i fudbalskog golmana. Ne možemo da ostanemo ravnodušni na sav plač ovih dana. Ostalo je ćutanje!
TEŠKO STANjE U BANjALUCI
Doktor iz Banjaluke Dražen Milosavljević otkrio je da je Bora Đorđević prilikom poslednjeg koncerta u gradu na Vrbasu bio u teškom stanju i da je dežurna lekarska ekipa s kolima hitne pomoći dežurala kraj bine.
- Neposredno pred poslednji koncert u Banjaluci, Borino stanje se pogoršalo. Njegovi muzičari su već bili na bini, a on je primao terapiju. I pored svih zdravstvenih problema Bora nije ni pomišljao da odustane i razočara Banjalučane, koji su došli da uživaju u njegovim hitovima. Nije odustajao taj veliki borac! Pevao je kao u najbolja vremena, između pesama okretao se od publike da duboko udahne, uhvati vazduh. I tako dva i po sata. Nakon koncerta saturacija 87%. Zakleo se da će pevati i svirati do zadnjeg dana i održao je obećanje! - istakao je doktor Milosavljević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
