МАРАКАНА 61 - „Моја срећо, моја рано...”

Маракано, Маракано, моја срећо, моја рано, на теби ми младост оста, аплауза никад доста...

Песма Бобана Здравковића, усађена у срце сваког звездаша, јуче је скочила на врх топ листе: највећи српски стадион, од 21. децембра 2014. с називом „Рајко Митић”, „прославио” је 61. рођендан.

Црвена звезда, како је у Политици пре 11 година надахнуто написао Иван Цветковић, одиграла је много великих утакмица - долазили су на њен стадион највећи тимови и фудбалери на свету, много пута није се питало колико кошта улазница, само да се некако уђе на трибине, али никад неће да се понови оно одбројавање сати и минута као за меч с Ријеком, 1. септембра 1963.

Наизглед, обичан дуел – треће коло првенства, али... Епитет „за сва времена” даривао му је податак да је тад отворено ново Звездино здање, иако – без западне трибине?!

- Утакмицу против Ријеке ишчекивали смо као нешто историјско. Тим који истрчи на терен биће записан као први који је играо на новом стадиону - присетио се Драган Џајић, „који” месец раније – дебитант. - Грађење стадиона изазивало је велику пажњу, стално се питало кад ће да буде отворен и да се игра на њему. Било ми је веома стало да играм на отварању!

Црвено-бели три године нису били прваци, отуд – мотивација је била на највишем нивоу, али...

- Било је веома лепо, иако је стадион био недовршен. Игралиште и све оно што је урађено било је идеално. Међутим, није било лако. Вероватно због значаја тог историјског тренутка за клуб Ријека нам је изгледала као Реал, чак је и повела?! Цео наш тим играо је стегнуто, укључујући и најискусније. Плашили смо се да не кикснемо. Ипак, Маравић је изједначио, потом смо дали и победоносни гол. Тај догађај заслужује да се стави спомен-плоча – преплавиле су Џајића емоције, напомене: на Маракани се, већ на крају премијерне сезоне, славила титула.

Црвена звезда је прву утакмицу на садашњем стадиону одиграла у саставу: Ћосић, Милићевић, Томић, Чоп, Васовић, Поповић, Мелић, Прљинчевић, Костић, Маравић и Џајић (тренер Павић). На истеку пола часа игре судија Таслиџић из Осијека искључио је играча гостију Лукарића, али је Ријека преко Вукоја у 65. минуту стекла капитал. Црвено-бели су изједначили у 80: после Маравићевог шута лопта је погодила Вранковића и завршила у мрежи, док је победоносни гол за домаћина дело Прљинчевића 300 секунди касније. Сведока: око 50 хиљада!