ДИРЕКТНО: Топузовић и Топаловић против ВАР технологије

До сада је у свету фудбала, откако је уведена ВАР технологија, највећа неправда виђена на Светском првенству у Русији 2018. године када немачки судија Феликс Брих, на позив „из собе“, није желео да гледа монитор и види очигледан једанаестерац за Србију против Швајцарске, када су Александра Митровића вукла два противничка играча у свом шеснаестерцу. Немац је пресудио и фудбалу и ВАР-у! Отворио „Пандорину кутију“.

Пред репрезентативну паузу у Премијер лиги БиХ виђен је својеврсан преседан у режији судије Елведина Топузовића из Тузле. На сусрету Сарајево – Радник (2:0) добио је позив од ВАР асистената да погледа ситуацију у којој је дефанзивац домаћих Нидал Челик на земљи ударио гостујућег играча Страхињу Јовановића. Топузовић је дошао до монитора, погледао ситуацију и негирао технологију, омаловажио колеге Мирзу Казлагића и Марка Перића, те остао при првобитној одлуци да не искључи Челика. Невиђена срамота.

Мнооги су помислили да је „случај Топузовић“ уствари „изолован“, а онда се на просторима „Дејтонске земље“ догодио Феликс Брих у лику и делу Сабрије Топаловића из Зенице. Он је на утакмици у Тузли између Слободе и Вележа (1:1) урадио исто што и Немац, игнорисао је позив из ВАР собе и није желео да погледа ситуацију у којој је једанаестерац за Тузлаке био очигледан. Негирао је асистенте Драгана Кесића из Градишке и Давора Максимовића из Добоја. Чиста тенденција!

Ако ће ово да буде тренд и у наредним колима Премијер лиге, поставља се логично питање: што ће ВАР уопште у елитном фудбалском рангу БиХ?

Прескупа је то инвестиција да би се олако, оваквим примерима као што су Топузовић и Топаловић, игнорисала и срушила. „Играчка“ је то која није за једнократну употребу већ је плаћена милионским износом. И онда се нађу два сујетна судијска паметњаковића и издигну се изнад комплетног система.

Наравно, фудбалска и општа јавност у БиХ је ћутањем подржала рушење ВАР тахнологије само због чињенице што је то изворна идеја и пројекат председника ФС БиХ Вице Зељковића, а он долази из Републике Српске, коју у Сарајеву негирају у свакој прилици и на свим местима.

Шта би тек било, рецимо, да су се попут Топузовића и Топаловића понашали Лука Билбија из Приједора и Милош Гиговић из Градишке, интернационалци са ФИФА знаком и то још на утакмицама Борца? Били би најстрашније „разапаети“, а данима би се писали фељтонски наставци како Бањалучани варају, краду, отимају да би дошли до титуле...

Време је да се истини у очи погледа и гласно каже: највећи проблем Босне и Херцеговине, не само у фудбалу, уствари је у муслиманско-хрватској федерацији. Тако је одвајкада, тачније од потписивања Дејтонског споразума...