Миодраг Божовић закаснио је кратко да постане део европске Црвене звезде. Иако раскошног талента, у Београд је стигао тек у најави санкција за југословенски најпопуларнији спорт. Ипак, постигао је много и као играч, а поготово као тренер.
Од малих ногу пленио је пажњу својим понашањем. Надимак „Гроф” баш му приличи, али и то треба заслужити. Скоро па кошаркашког раста, Миодраг Божовић био је стуб одбране подгоричке Будућности, Црвене звезде, индонежанске Пелите, кипарског АПОП-а, холандског РКЦ Валвајка, јапанске Ависпе, да би каријеру завршио у Розендалу из земље лала. Касније се доказао и као тренер.
- Из подгоричке Будућности сам 1992. дошао у Црвену звезду. Било је то у време ембарга и годину након Звездиних европских доминација. На све утакмице црвено-белих долазио сам елегантније обучен – сако, кравата. Онда су ме новинари прозвали „Гроф од Монтенегра” и тако сам остао до данас - појаснио је Божовић.
Рођен је 22. јуна 1968. у Мојковцу, али данас тамо нема сродника. Почетак каријере везан је за Будућност. И то се памти.
- У детињству сам по цео дан играо фудбал. Међутим, почео сам са тренинзима доста касно – са 14 година. Данас, кад видите највеће фудбалске звезде бивше Југославије, њих је највише дала улица. Заволите лопту и та љубав остаје за сва времена. Улица је јако битна за фудбал.
Божовић је за сениорски тим Будућности играо шест сезона.
- Најлепше је било у последњем првенству сезони пре распада Југославије. Побеђивали смо у Подгорици Црвену звезду, Партизан, Хајдук, Динамо. Тренер је био Милан Живадиновић, а за Будућност су играли Дејан Савићевић и Драган Вујовић. У једном периоду били смо други, па трећи, а сезону завршили пети или шести.
Прешао је у Црвену звезду у доста сложеним временима и за две сезоне одиграо нешто више од 50 званичних мечева. Освајање купа у сезони 1992/93. било је посебно признање.
- Трофеј је био много вредан због тога што је Партизан имао одличну екипу, а ми смо дошли после једне сјајне генерације. Није било лако играти након велемајстора какви су били Драган Стојковић, Митар Мркела, Дарко Панчев, Драгиша Бинић, Дејан Савићевић, Владимир Југовић, Роберт Просинечки, Миодраг Белодедић, Синиша Михајловић... Навијачи су били навикли на велике победе. Уз то, Партизан је био финансијски јачи од нас, а имао је и политичку подршку свих структура у нашој земљи.
Играо је и вечите дербије. Они, као и све друго у животу, доносе и победе и туговања.
- То је најлепша и највећа утакмица код нас. И увек ће бити тако. У дербију се рађају велики играчи, а неки појединци постану трагичари. Као играч имам више позитивних резултата.
Божовић је из Звезде отишао у иностранство. Играо је у Индонезији, Холандији, на Кипру, у Јапану. Каже да није задовољан оствареним, а играчку каријеру завршио је рано, у 32. години живота.
- Нисам задовољан зато што сам из Звезде отишао у Индонезију. Било је тешко наћи ангажман у тим сложеним временима. Веско Михајловић и Слободан Крчмаревић играли су на Кипру. Наше играче тада нису хтели да узимају баш због санкција. Ретки су се дочепали Шпаније, Италије, Енглеске..
Гроф је одиграо једну утакмицу за младу селекцију, али за А тим земље никада.
- Био сам на припремама пред Мондијал у Италији. Радили смо у Поречу, селектор је био Ивица Осим. Међутим, повредио сам колено и чланак. Штета.
По завршетку каријере Божовић се одлучио за тренерски позив и остварио запажене резултате.
- Дошао сам у Црвену звезду у доста тешком тренутку. Клуб је био у финансијској и играчкој оскудици. Прве сезоне деловали смо доста успешно. Партизану смо побегли 30 бодова. Тада су се бодови делили, па смо пали на 15 разлике. Створили смо костур тима који ће касније да се пласира у Лигу шампиона и Лигу Европе.
Бодови су се одузимали само у Белгији и у Србији. Звезда је остала без титуле годину касније.
- Били смо први целу сезону и бежали најближем пратиоцу десет бодова. Онда су бодови подељени. Ту су се издешавале чудне ствари. Тешко је то објаснити. Резултат је оно што се пише и памти. Међутим, не треба плакати над просутим млеком.
Један дерби, онај 154, који је и директно одлучивао о прваку Србије, показао је да се делилац правде, Нишлија Данило Грујић, није добро наспавао. Тим Миодрага Божовића изгубио је ту утакмицу, иако је све личило на то да ће поновити успех из претходне сезоне.
- Ту утакмицу је чудно судио. Пропустио је да искључи Леонарда код резултата 1:1. Све се догодило у његовој близини. Било је на том мечу још чудних одлука на штету Звезде. Међутим, било је како је било. Сада све звучи као правдање. Вероватно је Партизан заслужио да те године буде шампион.
Водио је још Београд, Борац из Чачка, Пафос, подгоричку Будућност, Грбаљ, Ростов, Динамо и Локомотиву из Москве, Крила Совјетов, Нефчи итд.
- Најлепше ми је било у Москви. То је клуб који је расформиран пре 15 година. Освојили смо шесто место, али смо били јесењи прваци. Победили смо све највеће руске клубове. Три кола пре краја били смо на другом месту, а онда је стигла вест да клуб треба да се угаси. Многи играчи су се добро продали, неки су постали и репрезентативци Србије - говори Божовић.
ЧЕКАМ ОЗБИЉНУ ПОНУДУ
Миодраг Гроф Божовић живи у Београду. Поносан је на чињеницу да је у коректним односима са челницима Црвене звезде.
- Прошле године био сам у Ирану. Ради ми се. Чекам озбиљнију понуду. У последње време ишао сам тамо где нико није хтео ићи. Још ми се ради, али није се лако снаћи. Што се Звезде тиче, имам коректне односе са свима из клуба.
ПАУНОВИЋ ДОШАО У ТЕШКОМ ТРЕНУТКУ
Вељко Пауновић промовисан је у селектора репрезентације Србије.
- Верујем том човеку, изванредан је тренер и будућност је најпопуларнијег спорта. Међутим, дошао је у сложеном моменту када је на сцени смена генерација. Није ни политичка ситуација најсрећнија. Није изабрао најповољнији моменат. Да је мене питао, саветовао бих му да не долази. Ипак, желим му успех.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
