Једна добро позната фирма за производњу спортске опреме препознала је „девојку с крилима“, будућу велику победницу, америчку спринтерку Алисон Феликс и стала иза ње.
Она је поверење оправдала, освојила 11 олимпијских атлетских медаља. Сарађивали су дуго веома успешно, а онда су постали супротстављене стране. Ово може да се односи и на неке друге корпорације и њихове манекене, па је назив компаније небитан, важни су односи до којих је дошло, препознатљиви и на глобалном плану.
Алисон је због мршавости као девојчица добила надимак „Кокошје ножице“. Сад је на њих ставила свој, веома тражени модел патика, који је више од пословног успеха.
Све је почело од невероватних проблема које је Феликсова имала у трудноћи, чак јој је живот био у опасности. У САД црнкиње имају два и по пута веће шансе да умру док су у другом стању у односу на белкиње.
У Великој Британији, црне жене имају четири пута већу шансу да им се то догоди него беле жене. О детаљима онога за шта се шампионка борила могло је да се чује доста током претходних година. Сад је све завршено па медији заокружују тему.
У Токију 2021. освојила је своју последњу олимпијску медаљу, златну у штафети 4 x 400 метара. Постала је најтрофејнији атлетичар оба пола на највећем такмичењу. Још је импресивније кад се има у виду кроз шта је све Феликсова прошла од повратка из Јапана. Само две године пре тога, умало је умрла на порођају. Сада је осећала да је дужна да исприча свету о томе.
- Иако је мој начин размишљања био потпуно окренут задатку који је пред нама, знала сам да моје трчање има већу сврху – рекла је за лондонски „Гардијен“.
Била је трудна 32 недеље када јој је на рутинском пренаталном прегледу дијагностификована тешка прееклампсија – компликација трудноће која узрокује висок крвни притисак. Одвежена је у болницу на хитан царски рез. Њена ћерка, Камрин, рођена је с тек нешто више од два килограма и била месец дана у јединици интензивне неге за новорођенчад.
- Мислим да сам као олимпијски спортиста узимала своје здравље здраво за готово - каже Феликсова данас – Исти однос имала сам према својој трудноћи.
Тек с 32 недеље, када је све кренуло како не треба схватила је колико је у опасности. Прееклампсија је 60 одсто чешћа међу црнкињама него међу белкињама у САД–у. Према Студији здравља црних жена стопе за црне жене се повећавају. Па ипак, Феликсова никада није била упозорена на опасност све док није било веома касно.
- Нисам могла да замислим да овакве компликације могу да се дешавају врхунском спортисти.
Схватила је да њена прича није јединствена или ретка међу црнкињама па је желела да буде део решења. Није јој било лако да проговори.
- На почетку сам била заиста несигурна. Није ми било пријатно да делим нешто тако лично с јавношћу. Али када сам почела да размишљам о женама које су биле погођене, црним женама, схватила сам да морам. Пролазак кроз то ме је заиста променио.
У мају 2019. сведочила је пред Одбором за начине и средства Представничког дома за здравље и смртност мајки. Причала је о ономе што је описала као „најстрашнија два дана у мом животу“. Приметила је да јој стопала отичу – уобичајени симптом прееклампсије – али јој никада није речено да пази на то. У свом снажном сведочењу, она је рекла да лекари морају да почну озбиљно да схватају здравље црних жена у трудноћи.
- Било је то далеко изван моје сигурне зоне. Знала сам да ће сведочење скренути више пажње на ово важно питање.
У априлу 2023. Алисон је потресла вест да је њена пријатељица Тори Боуви, с којом је освојила златну олимпијску медаљу у штафети 4 x 100 метара у Рију 2016, умрла jeр се прерано породила.
Године 2021. још једна чланица тог тима, скакачица удаљ Тијана Бартолета, посебно позната српској публици по ривалству, али и пријатељству с Иваном Шпановић, замало да је умрла на порођају у 26. недељи.
Смрт Боувијеве потпуно је пореметила Феликсову.
- Сетила сам се свих штафета у којима смо биле заједно, такмичећи се раме уз раме...Како да прихватим да смо имале тешке компликације ове врсте и то у данашње време? То је једноставно трагично.
Све ово је подстакло Феликсову да напише сад већ чувени текст за „Њујорк тајмс“ у којем каже да не сме да се догоди да је њена пријатељица умрла узалуд: „Имамо посла с кризом здравља црних мајки. Овде имате три олимпијске шампионке, а ми смо и даље у опасности… То је нешто што сигурно знам. Али хоћу ли бити овде да одгајам то дете? То је највећа брига и застрашујућа ствар."
У том тексту дотакла се још једне ствари, односа са спонзором:
- Замолила сам их да ми уговором гарантују да нећу бити кажњена ако не будем пружила на стази најбоље од себе у месецима око порођаја. Желим да поставим нови стандард. Ако ја, један од њихових спортиста који освајају највише високих пласмана на велики такмичењима што утиче на тржиште, не могу да обезбедим ову заштиту, ко би могао?
Њен јавни протест, заједно са колегиницама из тима исте корпорације, Алисијом Монтано и Каром Гоучер, које су имале сличне проблеме током и после трудноће, изазвао је велико негодовање и истрагу у Конгресу. Фирма је пристала да промени своје услове и најави нову политику према породиљама, која гарантује плату и бонусе за 18 месеци током трудноће.
За Феликсову ово је била слатко-горка победа.
- С једне стране, то је било невероватно, јер смо спортисткиње погођене политиком и ја постигле оно за шта смо се бориле. Да би се то догодило било је потребно јавно иступити, али на крају напустити компанију.
Феликсова се 2018. удала за свог партнера, спринтера и препонаша Кенета Фергусона. Почела је да размишља о оснивању породице – нечему што се често сматра завршетком каријере за спортисткиње. Одложила је размишљање о трудноћи што је дуже могла.
- Међу олимпијским спортистима, посебно у атлетици, важило је неписано правило да ако желиш да имаш бебу или да се венчаш, то треба да се деси у такозваној слободној години кад нема предстојећих такмичења. Дуго чекање учинило је да сам видела пријатељице спортисткиње како пролазе кроз тешко време у каријери због притисак мајчинства. Не само ово, већ се подразумевало да ће, ако спортисткиња затрудни, њен спонзорски приход од великих брендова бити смањен. Увек сам размишљала о томе на исти начин - можда ће, ако постигнем довољно, моје искуство бити другачије. Мислим да ме је то нагнало да сачекам до последње тачке у каријери. Али на крају сам завршила у истој борби.
Другом приликом причала је како је крила што дуже трудноћу устајући пред зору да тренира, да не примете стомак и да не сазна спонзор. Феликсову је спонзор подржавао безмало целу деценију, до новембра 2017, када јој је истекао уговор. Компанија се у причу о обнови сарадње вратила с предлогом о смањењу плате за 70 одсто.
- То је било пре него што су сазнали да сам трудна и упркос томе што сам међу спортисткињама с највише медаља, чак седам златних олимпијских.
Кад је одлучила да заснује породицу, Алисон је замолила спонзорску фирму да гарантује да неће бити финансијски кажњена ако не буде имала најбоље резултате током и после било које потенцијалне трудноће. Компанија је одбила.
- Одатле је кренуло низбрдо. Мислим да је ово појачало мој страх, јер сам видела атлетичарке како се заиста боре кроз мајчинство и немају подршку, а то је за мене било поражавајуће. Из маркетиншке перспективе увек су причали приче о подршци женама. Видевши у пракси друго лице, било је заиста обесхрабрујуће. Била сам разочарана, јер нисам желео да напустим компанију. Никад то нисам намеравала да урадим.
Ушла је у борбу и победила, како рекосмо. После свих добијених битака, с ћерком у наручју каже:
- Заиста се све променило за мене. Добро је да сам успела да уклоним могућост да се њена генерацији бави тим истим питањима. За сада, узбуђена сам што ћу поново отићи на Олимпијске игре, овог пута као гледалац. Радујем се што немам притиске и све што долази уз такмичење. Имам своју породицу, уз ћерку је и син рођен у априлу.
Повукала се из професионалног такмичења и ушла у следећу фазу живота.
- Осећам се запосленије него икад. Радим посао који ме потпуно ангажује - вођење сопствене компаније за спортску обућу...
СВА ОЛИМПИЈСКА ОДЛИЧЈА
Златне медаље - 200 м: 2012, 4 x 100 м: 2012, 2016, 4 x 400 м: 2008, 2012, 2016, 2021, сребрне - 200 м: 2004, 2008, 400м: 2016, бронзане – 400 м: 2021.
ЖЕЛЕЛА ДА БУДЕ УЧИТЕЉИЦА
И даље понекад размишља о каријери коју је скоро имала.
- Никада нисам одрасла у жељи да будем олимпијски спортиста, па чак ни спортиста. Желела сам да будем учитељица и понекад помислим да би то био много једноставнији живот. Никада нисам био од оних који заиста жуде за рефлекторима или уживају у тим стварима. Током већег дела своје атлетске каријере пропустила сам толико тренутака: нисам била присутна на сахранама, венчањима и великим животним променама за људе. Сада, иако још увек путујем, могу да будем ту за те заиста битне моменте. Опет, кад погледам прилике које сам добила, видела свет, знам да то никада не бих могла да урадим без спорта који волим. Заиста сам захвална атлетици за искуства која сам доживела.
ВЕРА МИ ЈЕ УВЕК БИЛА ТЕМЕЉ
Феликсова је рођена 1985. у Лос Анђелесу. Њен отац је био свештеник, а мајка је радила као учитељица у основној школи. Старији брат, сада агент, Вес Феликс, такође је био спринтер специјализован за трке на 100 и 200 метара на националном нивоу.
Алисон се окушала у свом школском тиму са 13 година пре него што је освојила десетине титула на регионалном и националном нивоу. Њен таленат, очигледан од малих ногу, је нешто што је доследно приписивала хришћанству.
- Моја вера је увек била темељ. Осећала сам се као да сам благословљена овим поклоном, брзином, и увек сам желео да га искористим најбоље што могу.
ПРЕМИЈЕРА У АТИНИ 2004.
Први пут је 2004. учествовала на Олимпијским играма са 18 година у Атини где је била вицешампионка на 200 м.
Описује цело искуство као „неодољиво“.
ФИНАЛЕ НА 100 ДРАЖЕ ОД ПОБЕДЕ НА 200 МЕТАРА
Упркос чињеници да је освојила три златне медаље на Играма у Лондону 2012. – у спринту на 200 метара, као део штафете 4 x 100 м (где је репрезентација САД-а оборила светски рекорд за пола секунде) и у штафети 4 x 400 м, њен најомиљенији олимпијском моменат је нешто за шта она мисли да „нико вероватно не би знао“.
- Био је то тренутак кад сам се такмичила у спринту на 100 метара. То је увек био тако изазован догађај, а ја нисам тркач на 100 метара. Дакле, отићи на Олимпијске игре и тамо се такмичити у финалу на 100 било је тако велико лично достигнуће. На крају сам била пета.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
