Jedna dobro poznata firma za proizvodnju sportske opreme prepoznala je „devojku s krilima“, buduću veliku pobednicu, američku sprinterku Alison Feliks i stala iza nje.
Ona je poverenje opravdala, osvojila 11 olimpijskih atletskih medalja. Sarađivali su dugo veoma uspešno, a onda su postali suprotstavljene strane. Ovo može da se odnosi i na neke druge korporacije i njihove manekene, pa je naziv kompanije nebitan, važni su odnosi do kojih je došlo, prepoznatljivi i na globalnom planu.
Alison je zbog mršavosti kao devojčica dobila nadimak „Kokošje nožice“. Sad je na njih stavila svoj, veoma traženi model patika, koji je više od poslovnog uspeha.
Sve je počelo od neverovatnih problema koje je Feliksova imala u trudnoći, čak joj je život bio u opasnosti. U SAD crnkinje imaju dva i po puta veće šanse da umru dok su u drugom stanju u odnosu na belkinje.
U Velikoj Britaniji, crne žene imaju četiri puta veću šansu da im se to dogodi nego bele žene. O detaljima onoga za šta se šampionka borila moglo je da se čuje dosta tokom prethodnih godina. Sad je sve završeno pa mediji zaokružuju temu.
U Tokiju 2021. osvojila je svoju poslednju olimpijsku medalju, zlatnu u štafeti 4 x 400 metara. Postala je najtrofejniji atletičar oba pola na najvećem takmičenju. Još je impresivnije kad se ima u vidu kroz šta je sve Feliksova prošla od povratka iz Japana. Samo dve godine pre toga, umalo je umrla na porođaju. Sada je osećala da je dužna da ispriča svetu o tome.
- Iako je moj način razmišljanja bio potpuno okrenut zadatku koji je pred nama, znala sam da moje trčanje ima veću svrhu – rekla je za londonski „Gardijen“.
Bila je trudna 32 nedelje kada joj je na rutinskom prenatalnom pregledu dijagnostifikovana teška preeklampsija – komplikacija trudnoće koja uzrokuje visok krvni pritisak. Odvežena je u bolnicu na hitan carski rez. Njena ćerka, Kamrin, rođena je s tek nešto više od dva kilograma i bila mesec dana u jedinici intenzivne nege za novorođenčad.
- Mislim da sam kao olimpijski sportista uzimala svoje zdravlje zdravo za gotovo - kaže Feliksova danas – Isti odnos imala sam prema svojoj trudnoći.
Tek s 32 nedelje, kada je sve krenulo kako ne treba shvatila je koliko je u opasnosti. Preeklampsija je 60 odsto češća među crnkinjama nego među belkinjama u SAD–u. Prema Studiji zdravlja crnih žena stope za crne žene se povećavaju. Pa ipak, Feliksova nikada nije bila upozorena na opasnost sve dok nije bilo veoma kasno.
- Nisam mogla da zamislim da ovakve komplikacije mogu da se dešavaju vrhunskom sportisti.
Shvatila je da njena priča nije jedinstvena ili retka među crnkinjama pa je želela da bude deo rešenja. Nije joj bilo lako da progovori.
- Na početku sam bila zaista nesigurna. Nije mi bilo prijatno da delim nešto tako lično s javnošću. Ali kada sam počela da razmišljam o ženama koje su bile pogođene, crnim ženama, shvatila sam da moram. Prolazak kroz to me je zaista promenio.
U maju 2019. svedočila je pred Odborom za načine i sredstva Predstavničkog doma za zdravlje i smrtnost majki. Pričala je o onome što je opisala kao „najstrašnija dva dana u mom životu“. Primetila je da joj stopala otiču – uobičajeni simptom preeklampsije – ali joj nikada nije rečeno da pazi na to. U svom snažnom svedočenju, ona je rekla da lekari moraju da počnu ozbiljno da shvataju zdravlje crnih žena u trudnoći.
- Bilo je to daleko izvan moje sigurne zone. Znala sam da će svedočenje skrenuti više pažnje na ovo važno pitanje.
U aprilu 2023. Alison je potresla vest da je njena prijateljica Tori Bouvi, s kojom je osvojila zlatnu olimpijsku medalju u štafeti 4 x 100 metara u Riju 2016, umrla jer se prerano porodila.
Godine 2021. još jedna članica tog tima, skakačica udalj Tijana Bartoleta, posebno poznata srpskoj publici po rivalstvu, ali i prijateljstvu s Ivanom Španović, zamalo da je umrla na porođaju u 26. nedelji.
Smrt Bouvijeve potpuno je poremetila Feliksovu.
- Setila sam se svih štafeta u kojima smo bile zajedno, takmičeći se rame uz rame...Kako da prihvatim da smo imale teške komplikacije ove vrste i to u današnje vreme? To je jednostavno tragično.
Sve ovo je podstaklo Feliksovu da napiše sad već čuveni tekst za „Njujork tajms“ u kojem kaže da ne sme da se dogodi da je njena prijateljica umrla uzalud: „Imamo posla s krizom zdravlja crnih majki. Ovde imate tri olimpijske šampionke, a mi smo i dalje u opasnosti… To je nešto što sigurno znam. Ali hoću li biti ovde da odgajam to dete? To je najveća briga i zastrašujuća stvar."
U tom tekstu dotakla se još jedne stvari, odnosa sa sponzorom:
- Zamolila sam ih da mi ugovorom garantuju da neću biti kažnjena ako ne budem pružila na stazi najbolje od sebe u mesecima oko porođaja. Želim da postavim novi standard. Ako ja, jedan od njihovih sportista koji osvajaju najviše visokih plasmana na veliki takmičenjima što utiče na tržište, ne mogu da obezbedim ovu zaštitu, ko bi mogao?
Njen javni protest, zajedno sa koleginicama iz tima iste korporacije, Alisijom Montano i Karom Goučer, koje su imale slične probleme tokom i posle trudnoće, izazvao je veliko negodovanje i istragu u Kongresu. Firma je pristala da promeni svoje uslove i najavi novu politiku prema porodiljama, koja garantuje platu i bonuse za 18 meseci tokom trudnoće.
Za Feliksovu ovo je bila slatko-gorka pobeda.
- S jedne strane, to je bilo neverovatno, jer smo sportistkinje pogođene politikom i ja postigle ono za šta smo se borile. Da bi se to dogodilo bilo je potrebno javno istupiti, ali na kraju napustiti kompaniju.
Feliksova se 2018. udala za svog partnera, sprintera i preponaša Keneta Fergusona. Počela je da razmišlja o osnivanju porodice – nečemu što se često smatra završetkom karijere za sportistkinje. Odložila je razmišljanje o trudnoći što je duže mogla.
- Među olimpijskim sportistima, posebno u atletici, važilo je nepisano pravilo da ako želiš da imaš bebu ili da se venčaš, to treba da se desi u takozvanoj slobodnoj godini kad nema predstojećih takmičenja. Dugo čekanje učinilo je da sam videla prijateljice sportistkinje kako prolaze kroz teško vreme u karijeri zbog pritisak majčinstva. Ne samo ovo, već se podrazumevalo da će, ako sportistkinja zatrudni, njen sponzorski prihod od velikih brendova biti smanjen. Uvek sam razmišljala o tome na isti način - možda će, ako postignem dovoljno, moje iskustvo biti drugačije. Mislim da me je to nagnalo da sačekam do poslednje tačke u karijeri. Ali na kraju sam završila u istoj borbi.
Drugom prilikom pričala je kako je krila što duže trudnoću ustajući pred zoru da trenira, da ne primete stomak i da ne sazna sponzor. Feliksovu je sponzor podržavao bezmalo celu deceniju, do novembra 2017, kada joj je istekao ugovor. Kompanija se u priču o obnovi saradnje vratila s predlogom o smanjenju plate za 70 odsto.
- To je bilo pre nego što su saznali da sam trudna i uprkos tome što sam među sportistkinjama s najviše medalja, čak sedam zlatnih olimpijskih.
Kad je odlučila da zasnuje porodicu, Alison je zamolila sponzorsku firmu da garantuje da neće biti finansijski kažnjena ako ne bude imala najbolje rezultate tokom i posle bilo koje potencijalne trudnoće. Kompanija je odbila.
- Odatle je krenulo nizbrdo. Mislim da je ovo pojačalo moj strah, jer sam videla atletičarke kako se zaista bore kroz majčinstvo i nemaju podršku, a to je za mene bilo poražavajuće. Iz marketinške perspektive uvek su pričali priče o podršci ženama. Videvši u praksi drugo lice, bilo je zaista obeshrabrujuće. Bila sam razočarana, jer nisam želeo da napustim kompaniju. Nikad to nisam nameravala da uradim.
Ušla je u borbu i pobedila, kako rekosmo. Posle svih dobijenih bitaka, s ćerkom u naručju kaže:
- Zaista se sve promenilo za mene. Dobro je da sam uspela da uklonim mogućost da se njena generaciji bavi tim istim pitanjima. Za sada, uzbuđena sam što ću ponovo otići na Olimpijske igre, ovog puta kao gledalac. Radujem se što nemam pritiske i sve što dolazi uz takmičenje. Imam svoju porodicu, uz ćerku je i sin rođen u aprilu.
Povukala se iz profesionalnog takmičenja i ušla u sledeću fazu života.
- Osećam se zaposlenije nego ikad. Radim posao koji me potpuno angažuje - vođenje sopstvene kompanije za sportsku obuću...
SVA OLIMPIJSKA ODLIČJA
Zlatne medalje - 200 m: 2012, 4 x 100 m: 2012, 2016, 4 x 400 m: 2008, 2012, 2016, 2021, srebrne - 200 m: 2004, 2008, 400m: 2016, bronzane – 400 m: 2021.
ŽELELA DA BUDE UČITELjICA
I dalje ponekad razmišlja o karijeri koju je skoro imala.
- Nikada nisam odrasla u želji da budem olimpijski sportista, pa čak ni sportista. Želela sam da budem učiteljica i ponekad pomislim da bi to bio mnogo jednostavniji život. Nikada nisam bio od onih koji zaista žude za reflektorima ili uživaju u tim stvarima. Tokom većeg dela svoje atletske karijere propustila sam toliko trenutaka: nisam bila prisutna na sahranama, venčanjima i velikim životnim promenama za ljude. Sada, iako još uvek putujem, mogu da budem tu za te zaista bitne momente. Opet, kad pogledam prilike koje sam dobila, videla svet, znam da to nikada ne bih mogla da uradim bez sporta koji volim. Zaista sam zahvalna atletici za iskustva koja sam doživela.
VERA MI JE UVEK BILA TEMELj
Feliksova je rođena 1985. u Los Anđelesu. Njen otac je bio sveštenik, a majka je radila kao učiteljica u osnovnoj školi. Stariji brat, sada agent, Ves Feliks, takođe je bio sprinter specijalizovan za trke na 100 i 200 metara na nacionalnom nivou.
Alison se okušala u svom školskom timu sa 13 godina pre nego što je osvojila desetine titula na regionalnom i nacionalnom nivou. Njen talenat, očigledan od malih nogu, je nešto što je dosledno pripisivala hrišćanstvu.
- Moja vera je uvek bila temelj. Osećala sam se kao da sam blagoslovljena ovim poklonom, brzinom, i uvek sam želeo da ga iskoristim najbolje što mogu.
PREMIJERA U ATINI 2004.
Prvi put je 2004. učestvovala na Olimpijskim igrama sa 18 godina u Atini gde je bila vicešampionka na 200 m.
Opisuje celo iskustvo kao „neodoljivo“.
FINALE NA 100 DRAŽE OD POBEDE NA 200 METARA
Uprkos činjenici da je osvojila tri zlatne medalje na Igrama u Londonu 2012. – u sprintu na 200 metara, kao deo štafete 4 x 100 m (gde je reprezentacija SAD-a oborila svetski rekord za pola sekunde) i u štafeti 4 x 400 m, njen najomiljeniji olimpijskom momenat je nešto za šta ona misli da „niko verovatno ne bi znao“.
- Bio je to trenutak kad sam se takmičila u sprintu na 100 metara. To je uvek bio tako izazovan događaj, a ja nisam trkač na 100 metara. Dakle, otići na Olimpijske igre i tamo se takmičiti u finalu na 100 bilo je tako veliko lično dostignuće. Na kraju sam bila peta.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
