Са Партизаном је за три сезоне освојио две титуле. Постигао је 21 гол на 61 утакмици. Његов удео у вечитим дербијима био је такође велики. Одиграо их је седам, рачунајући и два у купу, два пута затресао мрежу, уз то има и позитиван биланс од четири победе и три пораза. Георги Христов, нападач црно-белих од 1994. до 1997. адекватан је саговорник уочи вечерашњег 174. првенственог одмеравања снага наших највећих клубова.
- Пратим Партизан, гледао сам ове сезоне утакмице на европској сцени, прошле недеље и дуел са ОФК Београдом. Нажалост, мом бившем клубу не иде како треба. Прошле године у ово време био је испред Црвене звезде на табели, завршио као јесењи првак. Не ваља што је заостатак за вечитим ривалом направљен већ у септембру, тешко га је стићи иако има још много да се игра – напомиње Христов у телефонском разговору из Скопља.
Који вам је најјачи утисак о игри Парног ваљка?
- Чудно ми је колико има странаца у тиму. Не би то ни био проблем, али нисам приметио да праве разлику. Много година сам провео у иностранству и знам шта се очекује и тражи од играча из других земаља. Исто важи и за Звезду. Скоро сви долазе из далеких предела, не знам колико могу да се привикну на наш балкански фудбал.
Ви бисте радије да гледате играче из Омладинске школе Партизана?
- Свакако. Ако клуб нема добру децу и уколико им не да шансу онда може да буде у проблему.
Црно-бели су у запећку у односу на црвено-беле, а ипак, још од 27. фебруара 2016. нису изгубили као домаћин у вечитом дербију...
- Традиција ништа не значи у оваквим дуелима. Дерби је увек неизвестан. Постоје играчи који су рођени за најјаче утакмице и одлучују их. Има и оних са 300 мечева у једном тиму, а да никад нису били запажени у окршајима са највећим ривалом. Утакмице Партизана и Звезде увек су специфичне. Исход не зависи од тренутне форме, већ од тренутка, мотивације, потеза... Важност освајања бодова је велика. Екипа која је у кризи може да је излечи победом у дербију или обрнуто да све поквари ако оствари негативан резултат у овим сусретима.
Може ли ваш бивши клуб да победи?
- Надам се. Фудбал је једини спорт у којем бољи не побеђује увек. Волео бих да Партизан тријумфује и због интересантнијег првенства. Ако сад Звезда направи 10 бодова предности онда се губи такмичарских значај наредних утакмица. За нас који гледамо са стране много је битно да неизвесност у борби за титулу потраје, ако је могуће и до краја сезоне.
Отишао је Матеус Салдања, Парном ваљку је од класичних нападача остао само Ђорђе Јовановић. Као некадашњи шпиц како гледате на дефицит у навали?
- Нападачи су најскупља роба. За сваку екипу је битно да има доброг шпица, исто као у рукомету голмана. Узалудан је посед лопте, тим може да доминира али ако нема ко да реши ситуације пред голом... Могу играчи из другог плана да одлучују победника два или три пута, међутим, не увек. Зна се колико је важан шпиц.
Како вам се чине црвено-бели, јесте ли их гледали против Бенфике у првом колу Лиге шампиона?
- Јесам, на блиц. Можда би Партизан требало да примени модел игре португалске екипе, да наметне пресинг у првих пола сата. Сигурно је да стручни штаб црно-белих зна шта треба да уради, да је противник добро анализиран. Тактика зависи и од жеље – да ли хоћеш да победиш или да не изгубиш. На оваквим утакмица тренерска филозофија не мора да пресуди. Играче може да понесе атмосфера, проради адреналин и онда све друго пада у воду. Много је битно како се улази у меч.
Јесте ли скоро били у Београду, тачније у Хумској?
- Гледао сам пролетос једну првенствену утакмицу. Нисам долазио 20 година, а сад су ми синови порасли, тренирају фудбал, навијају за Партизан и ПАОК, па ћу морати чешће да их водим у Београд и Солун.
Сигурно сте приметили да је јужна трибина празна?
- Нисам знао док нисам ушао на стадион. Одмах сам видео да нешто није у реду. Чудно је и штета. Далеко сам, из Македоније не могу да знам шта се дешава. Да живим у Београду имао бих став о томе, као о свему другом. Све то што се догађа око Партизана иде у прилог Звезди.
Верујете ипак, у повољан резултат за ваш бивши клуб вечерас?
- Наравно, навијаћу из свег срца да тако и буде – поручио је Христов.
ДЕЦА ОДАВДЕ ЖЕЛЕ У СРБИЈУ
Каријеру сте завршили 2009, посветили сте се затим тренерској каријери, јесте ли још у том послу?
- Директор сам Академије „Парк” у Скопљу, у власништву Сергеја Самсоненка, бившег финансијера фудбалског и рукометног клуба Вардар. Има талената. Партизан прави кампове по Македонији, али не зна да их промовише, Звезда то ради боље. Деца одавде једва чекају да оду у Србију, познају менталитет и штета је ако у недостатку понуда наставе да се школују у Словачкој, Мађарској, Бугарској...
ЛОША ИНФРАСТРУКТУРА У МАКЕДОНИЈИ
Радили сте као тренер и спортски директор у Металургу из Скопља. Какав је квалитет фудбала у Северној Македонији?
- Велика је разлика у односу на Србију. Имамо катастрофалну инфраструктуру. Не можете да верујете на каквим се теренима играју прволигашке утакмице. Определио сам се за рад са децом, не идем на сениорске мечеве.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
