Теодосић: Какво финале ВТБ лиге?

Интервју с Милошем Теодосићем иницира лепезу тема и, отворите ли маестру с баскетаром душу, занимљивих одговора, отуд – нема новинара да помало није љубоморан на Едина Авдића, домаћина плејмејкеру Црвене звезде у подкасту „X&Os chat”.

Уосталом, ево и неколико „комадића” разговора...

- Питам се зашто је Дуда Ивковић имао огромно поверење у мене. Некада ми није било јасно. Тренер и човек којем сам захвалан бескрајно, немам речи да опишем. У тренутку кад је Олимпијакос хтео да ме мења и тера, са 22 године дао ми је одрешене руке, да будем први плејмејкер репрезентације, да се игра врти око мене. И од тог тренутка моја каријера је кренула узлазно, говорим о моменту кад сам отишао из Србије. Не постоји дан да се не преприча нека анегдота с Дудом, речник како је разговарао с нама. Није нас само тренирао, већ и васпитао – с пијететом је казивао Теодосић о легендарном стручњаку.

Додајући...

- Дуда није био само тренер, већ је бринуо о сваком појединачно, не само у репрезентацији, већ и у клубу. Звао је газду Олимпијакоса због мене, звао је и за друге. И данас кад причамо о Дуди, малтене, стојимо мирно, причамо са огромним респектом. Дудине припреме трајале су по два и по месеца, биле су страшно тешке. Али, причао је како нас не спрема само за репрезентацију, већ и за клуб. Није нам темпирао форму да играмо добро седам, осам утакмица на првенству, па после да у клубу три месеца не можемо да дођемо себи.

У Олимпијакосу је био од 2007. до 2011...

- Прва три, четири месеца нисам знао на чему сам. Те године у Железнику Рашић и ја шутирамо тројке и он виче „Мацијускас”, па четири месеца касније играм са истим тим Мацијускасом. Требало ми је два, три месеца да скапирам да је Мацијускас сјајан играч, један од најбољих шутера са којима сам радио, али да није неко с ким не могу да играм. Требало ми је неколико месеци да се навикнем. Долазили су и после сјајни играчи, ја сам био млад и ту за мали уговор у поређењу са осталима. Нисам ни размишљао о притиску, играо сам кошарку. Лидер је постао Папалукас, после су дошли Бурусис и Спанулис... свашта су говорили једни другима. Све супер, идемо на вечере, бићемо кумови, али на терену...

Из Пиреја се преселио у Москву, у ЦСКА...

- Нисам претерано желео да одем. Дуда је био тренер Олимпијакоса, била је ситуација да су власници размишљали да ли да се повуку. Позвао сам Дуду и открио му да имам понуду ЦСКА, казао ми је да размислим. Прошло је неколико дана и опет сам звао Дуду и рекао му да се мени остаје, али да не знам шта да радим. Остајало ми се у Атини. Рекао је да ни он није сигуран шта ће да буде, ја сам му, наравно, открио све детаље, па ми је чак и рекао да идем тамо јер је то понуда која се не одбија. Захвалио сам му се и отишао.

Утиске из дуела с Панатинаикосом носиће у себи до краја живота...

- Било је занимљивих дербија. Почне у 20.45, заврши у три после поноћи. Атмосфера је слична нашем дербију, али Грци мало више причају, вичу... А, онда одеш у Москву.... Пријала ми је и та Москва, све је било лакше. После четири године притиска да мораш да победиш Панатинаикос, не спаваш ноћима... Трудиш се да не покажеш емоције, али све то утиче на тебе, не можеш да спаваш нормално. Има играча који можда могу да легну нормално, ја извртим утакмицу 6.000 пута.

Пораз на фајнал-фору 2012. од бившег клуба још га боли...

- Та утакмица нам је променила каријере. Да смо те године освојили, у Лондону бисмо имали много више самопоуздања наредне. Годину дана касније имали смо мање самопоуздања јер смо опет играли против Олимпијакоса. Иако се екипа променила, то се осетило. Били смо доминантни и изгубили можда пет мечева у целој сезони. Имамо 17, 19 разлике на десетак минута пре краја. Седимо на клупи Крстић, Кириленко, Каун и ја. Нисмо знали што не играмо, али нас је тренер одмарао за финале ВТБ лиге против Химкија. Kакво финале ВТБ? Али, толико смо били доминантни да смо могли да одмарамо најбоље играче. И онда Олимпијакос убаци неке тројке. А, Дуда је имао то и раније, као против Шпаније кад је дао шансу свима и рекао ко зна да ли ћете опет имати прилику да играте финале. То је урадио и у Олимпијакосу, Принтезис и Спанулис седели су му на клупи и пустио је Кешеља који је мало играо, па Манцариса, Слукаса и Папаниколауа - имали су мање минута и нису били носиоци. И, почели су да убацују, а нама се обруч смањио... Целе године покривали смо Кириленка, који је страшан играч и двапут шутне, а има индекс 30... Он је чувао Принтезиса, не говорим то јер смо изгубили тај фајнал-фор и није први Ф4 који сам изгубио. Систем Ф4 је незахвалан и неправичан, хајде да играмо серију од пет или седам утакмица, па ко је бољи нека победи. Овако играш целу сезону и дође ти једна утакмица и изгубиш.

У Берлину 2016, тријумфом над Фенербахчеом, ЦСКА се, ипак, попео на европски трон...

- Отворили смо утакмицу сјајно и имали 20 разлике на полувремену, али и четири пораза на фајнал-форовима... Фенер је имао сјајну екипу, мала је разлика ту сад ко је био бољи. Пола коша, два разлике, питао сам се да ли је могуће да ћу опет да изгубим. Хријапа је дао „што је дао” и освојили смо. Зато и нисам хтео да идем у НБА раније, хтео сам да освојим Евролигу и кад смо то учинили пао ми је терет с леђа. Уживао сам у победи, раније нисам могао ноћима да спавам после тих пораза. Губили смо у последњим секундама, невероватне ствари...