Teodosić: Kakvo finale VTB lige?

Intervju s Milošem Teodosićem inicira lepezu tema i, otvorite li maestru s basketarom dušu, zanimljivih odgovora, otud – nema novinara da pomalo nije ljubomoran na Edina Avdića, domaćina plejmejkeru Crvene zvezde u podkastu „X&Os chat”.

Uostalom, evo i nekoliko „komadića” razgovora...

- Pitam se zašto je Duda Ivković imao ogromno poverenje u mene. Nekada mi nije bilo jasno. Trener i čovek kojem sam zahvalan beskrajno, nemam reči da opišem. U trenutku kad je Olimpijakos hteo da me menja i tera, sa 22 godine dao mi je odrešene ruke, da budem prvi plejmejker reprezentacije, da se igra vrti oko mene. I od tog trenutka moja karijera je krenula uzlazno, govorim o momentu kad sam otišao iz Srbije. Ne postoji dan da se ne prepriča neka anegdota s Dudom, rečnik kako je razgovarao s nama. Nije nas samo trenirao, već i vaspitao – s pijetetom je kazivao Teodosić o legendarnom stručnjaku.

Dodajući...

- Duda nije bio samo trener, već je brinuo o svakom pojedinačno, ne samo u reprezentaciji, već i u klubu. Zvao je gazdu Olimpijakosa zbog mene, zvao je i za druge. I danas kad pričamo o Dudi, maltene, stojimo mirno, pričamo sa ogromnim respektom. Dudine pripreme trajale su po dva i po meseca, bile su strašno teške. Ali, pričao je kako nas ne sprema samo za reprezentaciju, već i za klub. Nije nam tempirao formu da igramo dobro sedam, osam utakmica na prvenstvu, pa posle da u klubu tri meseca ne možemo da dođemo sebi.

U Olimpijakosu je bio od 2007. do 2011...

- Prva tri, četiri meseca nisam znao na čemu sam. Te godine u Železniku Rašić i ja šutiramo trojke i on viče „Macijuskas”, pa četiri meseca kasnije igram sa istim tim Macijuskasom. Trebalo mi je dva, tri meseca da skapiram da je Macijuskas sjajan igrač, jedan od najboljih šutera sa kojima sam radio, ali da nije neko s kim ne mogu da igram. Trebalo mi je nekoliko meseci da se naviknem. Dolazili su i posle sjajni igrači, ja sam bio mlad i tu za mali ugovor u poređenju sa ostalima. Nisam ni razmišljao o pritisku, igrao sam košarku. Lider je postao Papalukas, posle su došli Burusis i Spanulis... svašta su govorili jedni drugima. Sve super, idemo na večere, bićemo kumovi, ali na terenu...

Iz Pireja se preselio u Moskvu, u CSKA...

- Nisam preterano želeo da odem. Duda je bio trener Olimpijakosa, bila je situacija da su vlasnici razmišljali da li da se povuku. Pozvao sam Dudu i otkrio mu da imam ponudu CSKA, kazao mi je da razmislim. Prošlo je nekoliko dana i opet sam zvao Dudu i rekao mu da se meni ostaje, ali da ne znam šta da radim. Ostajalo mi se u Atini. Rekao je da ni on nije siguran šta će da bude, ja sam mu, naravno, otkrio sve detalje, pa mi je čak i rekao da idem tamo jer je to ponuda koja se ne odbija. Zahvalio sam mu se i otišao.

Utiske iz duela s Panatinaikosom nosiće u sebi do kraja života...

- Bilo je zanimljivih derbija. Počne u 20.45, završi u tri posle ponoći. Atmosfera je slična našem derbiju, ali Grci malo više pričaju, viču... A, onda odeš u Moskvu.... Prijala mi je i ta Moskva, sve je bilo lakše. Posle četiri godine pritiska da moraš da pobediš Panatinaikos, ne spavaš noćima... Trudiš se da ne pokažeš emocije, ali sve to utiče na tebe, ne možeš da spavaš normalno. Ima igrača koji možda mogu da legnu normalno, ja izvrtim utakmicu 6.000 puta.

Poraz na fajnal-foru 2012. od bivšeg kluba još ga boli...

- Ta utakmica nam je promenila karijere. Da smo te godine osvojili, u Londonu bismo imali mnogo više samopouzdanja naredne. Godinu dana kasnije imali smo manje samopouzdanja jer smo opet igrali protiv Olimpijakosa. Iako se ekipa promenila, to se osetilo. Bili smo dominantni i izgubili možda pet mečeva u celoj sezoni. Imamo 17, 19 razlike na desetak minuta pre kraja. Sedimo na klupi Krstić, Kirilenko, Kaun i ja. Nismo znali što ne igramo, ali nas je trener odmarao za finale VTB lige protiv Himkija. Kakvo finale VTB? Ali, toliko smo bili dominantni da smo mogli da odmaramo najbolje igrače. I onda Olimpijakos ubaci neke trojke. A, Duda je imao to i ranije, kao protiv Španije kad je dao šansu svima i rekao ko zna da li ćete opet imati priliku da igrate finale. To je uradio i u Olimpijakosu, Printezis i Spanulis sedeli su mu na klupi i pustio je Kešelja koji je malo igrao, pa Mancarisa, Slukasa i Papanikolaua - imali su manje minuta i nisu bili nosioci. I, počeli su da ubacuju, a nama se obruč smanjio... Cele godine pokrivali smo Kirilenka, koji je strašan igrač i dvaput šutne, a ima indeks 30... On je čuvao Printezisa, ne govorim to jer smo izgubili taj fajnal-for i nije prvi F4 koji sam izgubio. Sistem F4 je nezahvalan i nepravičan, hajde da igramo seriju od pet ili sedam utakmica, pa ko je bolji neka pobedi. Ovako igraš celu sezonu i dođe ti jedna utakmica i izgubiš.

U Berlinu 2016, trijumfom nad Fenerbahčeom, CSKA se, ipak, popeo na evropski tron...

- Otvorili smo utakmicu sjajno i imali 20 razlike na poluvremenu, ali i četiri poraza na fajnal-forovima... Fener je imao sjajnu ekipu, mala je razlika tu sad ko je bio bolji. Pola koša, dva razlike, pitao sam se da li je moguće da ću opet da izgubim. Hrijapa je dao „što je dao” i osvojili smo. Zato i nisam hteo da idem u NBA ranije, hteo sam da osvojim Evroligu i kad smo to učinili pao mi je teret s leđa. Uživao sam u pobedi, ranije nisam mogao noćima da spavam posle tih poraza. Gubili smo u poslednjim sekundama, neverovatne stvari...