Немој да се стидиш да се зовеш Србином

Да нисам из Србије одавно бих био уздигнут у небеса – остаће упамћена изјава најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића после победе на Ју-Ес опену 2023. и освајања рекордног 24. грен слем трофеја у каријери у Њујорку. 

Многи га воле, обожавају и подржавају зато је такав какав јесте, а има и оних који га највише критикују, па чак и мрзе баш због тога.

- Србин сам и не стидим се тога – овим ставом освојио је симпатије и добио поштовање и признање од стране Нешке Робеве, легендарне бугарске ритмичке гимнастичарка. Упутила је јавно писмо српском асу непосредно после његовог боравка у Софији где је учествовао на егзибицији хуманитарног карактера са Григором Димитровим.

- Почела сам да гледам, не тенис, већ твоје понашање и то после одбијања да се подредиш жељи да ти наметну нешто у шта дубоко не верујеш (и мени, ако је то битно) и чему се цело твоје биће одупире. Знала сам да те неће сломити, јер си човек, спортиста, Балканац и не стидиш се и не плашиш се да то изговориш наглас пред читавом светском гомилом која шишти – почеле је писмо 78- годишњакиња.

Слава, богатство, друштвени статус све пролази, све је потрошно – једино је важно бити и остати човек – поштен и добар.

- Немој да се стидиш да се зовеш Србином, за разлику од многих које завиде, не на слави, не на новцу, већ пре свега на томе што можеш и што јеси слободан човек. Човек, па спортиста! Да се можеш одрећи безбедног, луксузног живота без облака, зарад спорта и пре свега зарад ствари коју спортом браниш и коју, нажалост, многи не разумеју. Заправо, мало ко то разуме (ван народа и своје земље), не могу да прогутају да то чиниш на јединствен начин, некад кроз смех, задиркивање, некад кроз сузе... Али увек са вером и самопоуздањем победника.

Робева је од првог до последњег меча испратила Ђоковићев пут до златне медаље на Олимпијским играма у Паризу.

- Гледала сам твоје учешће на недавном такмичењу, радовала се твојој победи, као наша деца, играла сам и певала песме, заједно са тобом, дочекивала сам те у Београду. После кошмара названог отварањем такмичења, после глупости са женама у боксу, поготово откад су руским и белоруским спортистима ускратили право да представљају своју земљу и ћутања учесника, вратио си ми веру у смисао спорта. Хвала ти! Захваљујем на части којом си нас почастио, на циљу који си прихватио, на радости којом си испунио и наша срца...

Култура, традиција, карактер код балканских народа је нешто другачије, нешто по чему се разликују од осталих, нешто што други теже могу да схвате.

- Имала сам и имам изузетне пријатељe захваљујући спорту широм света, али српска, турска, румунска, грчка, балканска пријатељства су нешто друго, посебна су – незаборавна. Уверена сам да наше земље носе енергију, културу и темеље, европскије, али и другачије од оних који себе сматрају високо цивилизованим, али са садистичким задовољством руше традиције, намећу обрасце, покушавајући да униште сваку слободу мишљења и разноликости. Балкан ће живети заједно, у то сам убеђена, кад се роди још наследника Ђоковића који могу да кажу: Хвала, брате – завршила је писање Нешка.