Nemoj da se stidiš da se zoveš Srbinom

Da nisam iz Srbije odavno bih bio uzdignut u nebesa – ostaće upamćena izjava najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića posle pobede na Ju-Es openu 2023. i osvajanja rekordnog 24. gren slem trofeja u karijeri u Njujorku. 

Mnogi ga vole, obožavaju i podržavaju zato je takav kakav jeste, a ima i onih koji ga najviše kritikuju, pa čak i mrze baš zbog toga.

- Srbin sam i ne stidim se toga – ovim stavom osvojio je simpatije i dobio poštovanje i priznanje od strane Neške Robeve, legendarne bugarske ritmičke gimnastičarka. Uputila je javno pismo srpskom asu neposredno posle njegovog boravka u Sofiji gde je učestvovao na egzibiciji humanitarnog karaktera sa Grigorom Dimitrovim.

- Počela sam da gledam, ne tenis, već tvoje ponašanje i to posle odbijanja da se podrediš želji da ti nametnu nešto u šta duboko ne veruješ (i meni, ako je to bitno) i čemu se celo tvoje biće odupire. Znala sam da te neće slomiti, jer si čovek, sportista, Balkanac i ne stidiš se i ne plašiš se da to izgovoriš naglas pred čitavom svetskom gomilom koja šišti – počele je pismo 78- godišnjakinja.

Slava, bogatstvo, društveni status sve prolazi, sve je potrošno – jedino je važno biti i ostati čovek – pošten i dobar.

- Nemoj da se stidiš da se zoveš Srbinom, za razliku od mnogih koje zavide, ne na slavi, ne na novcu, već pre svega na tome što možeš i što jesi slobodan čovek. Čovek, pa sportista! Da se možeš odreći bezbednog, luksuznog života bez oblaka, zarad sporta i pre svega zarad stvari koju sportom braniš i koju, nažalost, mnogi ne razumeju. Zapravo, malo ko to razume (van naroda i svoje zemlje), ne mogu da progutaju da to činiš na jedinstven način, nekad kroz smeh, zadirkivanje, nekad kroz suze... Ali uvek sa verom i samopouzdanjem pobednika.

Robeva je od prvog do poslednjeg meča ispratila Đokovićev put do zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu.

- Gledala sam tvoje učešće na nedavnom takmičenju, radovala se tvojoj pobedi, kao naša deca, igrala sam i pevala pesme, zajedno sa tobom, dočekivala sam te u Beogradu. Posle košmara nazvanog otvaranjem takmičenja, posle gluposti sa ženama u boksu, pogotovo otkad su ruskim i beloruskim sportistima uskratili pravo da predstavljaju svoju zemlju i ćutanja učesnika, vratio si mi veru u smisao sporta. Hvala ti! Zahvaljujem na časti kojom si nas počastio, na cilju koji si prihvatio, na radosti kojom si ispunio i naša srca...

Kultura, tradicija, karakter kod balkanskih naroda je nešto drugačije, nešto po čemu se razlikuju od ostalih, nešto što drugi teže mogu da shvate.

- Imala sam i imam izuzetne prijatelje zahvaljujući sportu širom sveta, ali srpska, turska, rumunska, grčka, balkanska prijateljstva su nešto drugo, posebna su – nezaboravna. Uverena sam da naše zemlje nose energiju, kulturu i temelje, evropskije, ali i drugačije od onih koji sebe smatraju visoko civilizovanim, ali sa sadističkim zadovoljstvom ruše tradicije, nameću obrasce, pokušavajući da unište svaku slobodu mišljenja i raznolikosti. Balkan će živeti zajedno, u to sam ubeđena, kad se rodi još naslednika Đokovića koji mogu da kažu: Hvala, brate – završila je pisanje Neška.