Зора нове ере

Фудбал не мирује -  како се између осталог каже у ТВ филму најаве нове ере Лиге шампиона, који управо шаље поруку да „Нова ера почиње“.  За све љубитеље фудбала, који нису стигли да виде тај кратки филм, можете га наћи на УЕФА сајту и Јутјуб каналу уз наслов “The Dawn of a New Era”.

Лига шампиона, ове сезоне у новом формату је тренутно централни фудбалски догађај у Европи и свету. Баш, како се и каже у тексту химне Лиге шампиона, који се ретко и спомиње, јер је сама музика до те мере импресивна, да представља симбол не само фудбалског – спортског спектакла . „...Велики сусрет, велики спортски догађај, главни догађај... Господари (мајстори), највећи тимови, најбољи, шампиони...“. С обзиром на нови формат, за ову сезону је урађен и нови аранжман ове химне и то је изазвало разне коментаре , што представља само још један доказ да свака промена, ма колико мала, има дубок утицај на фудбалску заједницу.

Фудбалски свет је већ одгледао и доживео утакмице првог кола и прерано је за „читање“ резултата и прогнозе, јер биће потребно време да се навикне пратити табела са тридесет и шест клубова; једна дивовска табела са толико тимова је нешто што до сада није виђено ни у националним ни у лигашким такмичењима.

Нови формат је реалност,  а свака реалност представља људски напор – напор да се унапреди реалност реалнога.

Приликом представљања брендинга ФИФА Светског клупског првенства 2025, које ће се играти од 15. јуна до 13. јула 2025. године у САД-у, две недеље након финала УЕФА Лиге шампиона, Ђани Инфатино је прилично помпезно најавио „…инаугурални турнир са 32 тима у Сједињеним Државама 2025, који ће променити лице клупског фудбала на глобалном нивоу...“.  И он је најавио „нову еру клупског фудбала.

Insideworldfootball је пре неких седам дана објавио да ФИФА до сада није објавила ни један уговор о преносу за тај турнир од 32 тима која би се по жељи Инфантина такмичила за Светско првенство на клупском нивоу. Са Епл ТВ-ом се водила дискусија о правима на емитовање, а ФИФА је била уверена да би могла да повећа број емитовања у складу са новим НБА уговором који је донео ЕСПН/АБЦ, НБЦ-у и Амазон Прајм видеу нових 76 милијарди долара кроз 11 година. Епл је имао успеха са ексклузивним правима на МЛС са 10-годишњим уговором вредним 2,5 милијарди долара потписаним 2022. Тај уговор је у почетку изгледао као да тешко функционише, али је добро дошао када је Лионел Меси потписао за Интер Мајами, што је изазвало „Месиманију“ која је подстакла МЛС у Америци па и широм света. Пошто се Епл повукао из преговора о ФИФА Светском првенству у клубовима раније ове године, америчка индустрија спорта говорила је да ће ФИФА на крају повући догађај пошто ниједан други велики амерички емитер није дошао за сто. Резултат је да, с обзиром да интересовање за емитовање није достигло потребне финансијске обавезе ни на домаћем ни на међународном нивоу, Инфантино се лично укључио да води хитан брифинг и прикупи подршку. Фифи је потребан монетарни бели витез за ово такмичење и гласине су да ће се на крају обратити својим финансијским пријатељима на Блиском истоку да би то и остварили.

Од европског контингента нека од највећих имена у клупском фудбалу – Манчестер Јунајтед, Арсенал, Ливерпул, Барселона и Милан – нису се квалификовали. Њихово неучествовање ће имати значајан утицај на глобално и домаће интересовање за емитовање.

И УЕФА и ФИФА у многим елементима бизниса не само да прате промене и трендове, него иновативним решењима неретко предњаче, мењајући конкурентско окружење, које је у сталном покрету у коме су атрактивне и уносне прилике видљивије „већем броју играча“, а ресурси за капитализацију ових прилика су све доступнији. Фудбал је једноставно магнет, не у класичном, већ метафоричном смислу и привлачи и веже...

На свим тржиштима понуда и избор се експоненцијално повећавају, али оно што је такође експоненцијално порасло је стопа којом се иновације усвајају. Референтни оквири навијача се померају у свим аспектима фудбала и подижу праг о томе шта је довољно добро.

Да ли су у ствари нови формати Лиге шампиона и Светског клупског првенства нова форма репозиционирања клупског фудбала, чија је можда суштина (ре)брендинг и Лиге шампиона и Светског клупског првенства у фудбалу? И, да ли је ово на нивоу иницијативног менаџмента процес којим је идеја о Суперлиги (тако трапаво и рогобатно представљена у покушају да се реализује) заувек поражена и архивира се, као идеја и ништа више?

Није непознато да се ова и оваква УЕФА Лига шампиона, као такмичење до сезоне 1991/92. називало Куп европских шампиона, међу другим пермутацијама тог назива, и да је 1992/93. промењен назив у актуелни бренд. Иначе, Европски куп шампиона (или скраћено Европски куп) настао је од идеје спортског уредника  Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких  новинара да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из  резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.  1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14–16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајено за то време, како би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице, а да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.  Дакле, својеврстан ребрендинг је већ урађен 1992. године , и можда је време за „освежење“ бренда? Заузимање и вредносног и временског, медијског простора и суптилну доминацију у функцији заштите европског фудбала?

Сваки упитник на крају реченице је дилема, коју делим са читаоцима.

Можда је ова сезона Лиге шампиона и наступајуће Светско клупско првенство у фудбалу одређена врста теста, да не напишем истраживања, колико је апсорпциона моћ фудбалских навијача , да „конзумирају“ толику количину доживљаја и осећања, које фудбал са собом носи? Можда се жели проверити, да ли је фудбал, као игра на преломној тачки? „ Преломној“ у смислу – колико и како играчи могу издржати толики број утакмица, без пада стандарда у форми и квалитета фудбала клуба – тима за који наступа? Нови формат Лиге шампиона, (сличне промене ће се десити иу УЕФА Лиги Европе и УЕФА Лиги конференција) и најављени формат Светског клупског првенства „осветлили “ су и учинили видљивијим одређене проблеме, који „тињају“ у свету фудбала: Да ли играчи могу издржати толики број утакмица, играјући на високом нивоу, с обзиром на и клупске и репрезентативне обавезе и какве све последице тај и такав ритам може имати по њихово здравствено стање?

На памет пада Родри; актуелни најбољи играч Лиге шампиона, најбољи играч Лиге нација, најбољи играч Светског клупског првенства; најбољи играч ЕУРО 24, један од фаворита за овогодишњу Златну лопту. Човек који је пре ове сезоне, Transfermarkt, пропустио само пет утакмица због повреде за с откако се придружио клубу 2019. године, је у скорој утакмици против Арсенала покидао лигамент у колену и неће играти вероватно до краја сезоне.

Фудбал неретко успева да пружи окрутне обрте ироније, а Родри је био тај који је указао (нимало нежно) на све евентуалне последице, које овако згуснут распоред играња утакмица може да има, посебно указујући на нови формат  које ће "продужити" сезону за читав месец. И није остао усамљен у критици. Још пре две године, Јиргена Клопа су питали о новом формату Лиге шампиона, и : „Ко је добро прочитао овај концепт и каже 'о, то је савршено' и ко ми сада каже да се не ради о новцу? То је шала! Раније сам рекао за Лигу нација са више утакмица, рекао сам раније када је ФИФА желела да има Светско клупско првенство на сваке три године  – они не питају, они га само уводе. Шта је разлог томе? Новац.”

Док су тренери и играчи углавном једногласни, чини се да они који планирају ван домаћих лига, као што су ФИФА и , имају далеко мање апетита да смање утакмице. Непосредни противаргумент за ову тему често је усредсређен на чињеницу да играчи зарађују стотине хиљада фунти/евра/долара недељно, тако да немају право да се жале на то колико играју. Председник УЕФА Александер Чеферин спорт пре две године: „Лако је напасти ФИФА и УЕФА, али ствар је једноставна. Ако играте мање, добијате мање новца. Ко би требало да се жали су фабрички радници који добијају 1000 евра месечно.” У међувремену, ФИФА на својој веб страници тврди да: „Заштита здравља и благостања играча је од примарног значаја у садашњости и будућности фудбала.“ Нема шта, дипломатски срочено „заштита здравља и благостања играча“ и сваки коментар би био сувишан на ову двосмислену асоцијацију. Утолико делује помало апсурдна и некако звучи као иронија одлука Европског суда правде – највишег суда Европске Уније из децембра 2023. године : "Правила ФИФА-е и УЕФА-е, према којима било који нови међуклупски фудбалски пројекат мора да добије њихову дозволу, као што је случај са Суперлигом, и забрањивање клубовима и играчима да играју у тим такмичењима, нису законита", навео је суд. "Не постоји оквир за та правила ФИФА-е и УЕФА-е којим би се обезбедило да буду транспаретна, објективна, да не дискриминишу и да су одмерена".

Сасвим је јасно, да фудбал и сваки спорт, уосталом као и свака професија имају свој ниво притиска и стреса - док се пењете до врха. И да се на врху са тим „треба знати носити“. Тренутно присуствујемо подизању летвице врха фудбала, и посматрамо како се фудбалски свет са тим “носи”, од ФИФА-е, до УЕФА-е, до савеза, клубова, играча, и, наравно или превасходно , до навијача.

Дакле, са тим у виду, ова “Нова ера (која) почиње” према УЕФА-и и “Нова ера у клупском фудбалу” према ФИФА-и мора имати на уму поменуте “кочнице” стратосферском расту фудбала, и бизниса фудбала, које ове нове ере обећавају. Преломна тачка ће бити достигнута у неком тренутку. Може потрајати поплава повреда, или превремено пензионисање, или пад стандарда фудбала због умора. А можда и УЕФА И ФИФА, који се тако ноншалантно односе према одлуци Европскпог суда правде, свесни разједињности и Европе и света, уведу нека нова правила, да се можда током утакмице може заменти цела стартна постава??? До тада, новац надмашује све остало и чини се да беспрекидно диже плафон фудбалског бизниса.

И поред уносних уговора, спонзорских уговора, играчи као заштитних лица неких компанија или брендова, чак власника сопствених брендова, играње на елитним теренима, са посвећеним нутриционистима, спортским научним тренерима и уз бригу врхунских лекарских тимова, припадности самом врху џет-сета, све присутнија теза (понављам теза) у делу утицајних европских и светских медија је да играчи постају „модерни гладијатори“ ?

Индикативан и илустративан пример је један од коментара на друштвеним мрежама – (парафразирам ) „...колико вреди играч, плаћен преко сто милиона евра, кад је у сали за опоравке или је „ван строја“ у јеку такмичарске сезоне?“

То наравно не мења чињеницу да УЕФА Лига шампиона јесте и остаће сам врх клупског фудбала. Само учешће представља припадност том „врху“ европког фудбала. Као што на клупи нико није постао врхунски играч, једнако тако без утакмица са најјачим тимовима Европе, које реално представља суочење и са сопственим могућностима и играчким умећем, ниједан клуб никада није постао део плејаде великих шампиона. Играње у Лиги шаммпиона за оне клубове, који јесу члан те Лиге, а слабије су рангирани, утиче и на бизнис логику, бизнис модел и план даљег развоја тих клубова.

Остаје да се види да ли ће надолезаће Клупско светско првенство у својој “новој ери” успети да присвоји сличан такав престиж и значајност, да ту прилику која је доступна за сада само европским клубовима пружи клубовима широм света, и да ли је неизвесно да било какво проширење тог првенства мора бити на рачун Лиге шампиона. У том погледу ФИФА има тежи задатак од УЕФА-е. Ипак, могуће је да кроз године Клупско светско првенство “дели бину” са Лигом шампиона, на сличан начин као што у међународном фудбалу континтентална првенства (Европско првенство, Афрички куп нација, Копа Америка) то раде са Мундијалом.

Тешко је рећи што је (не)могуће, јер сан од јуче је нада за данас и реалност за сутра. “Зора нове ере“ Лиге шампиона је већ прошла а и пред фудбалском Европом и целим светом су дани и дани трајања утакмица најбољих...