Велику пажњу спортске јавности привукла је вест да голман иранске репрезентације Саид Хеидарирад долази у Београд и да ће обући дрес Партизана. Популарни Нинџа слетео је у наш главни град средином септембра са породицом и одлучио да постане звезда тима.
Занимљиво, он је решио рукометом да се бави као средњошколац, са готово пуних 17 година. С обзиром на то да не долази из спортске породице и да су родитељи желели да стекне високо образовање, било је тешко изабрати рукомет уместо академских студија.
– Касно сам почео да тренирам рукомет, али сам од првог дана имао велике снове. Рођен сам у малом граду, који је дао неколико репрезентативаца и одувек сам желео да будем као они. Сањао сам да заиграм за национални тим, да одем у Европу и играм Лигу шампиона... Било ми је потребно десет година да све то остварим – почео је животну причу Саид Хеидарирад.
Сјајни голман је наставио:
– Покушао сам паралелно са тренинзима у Ирану да завршим студије, али ми клуб није дозвољавао да одлазим на предавања. Студирао сам спортски менаџмент, али сам на крају морао да бирам између професионалне каријере и образовања. Родитељи нису били баш најсрећнији због одлуке коју сам донео. Мој отац је учитељ и желео је да завршим факултет, али су временом и мајка и он прихватили мој избор и пружају ми велику подршку.
Пут до остварења снова био је пун изазова, али како Саид истиче, ништа не долази преко ноћи. У сваки трофеј урезани су труд, зној и посвећеност.
– Заиграо сам за репрезентацију Ирана до осамнаест година, затим и до 20, а онда сам коначно наступио за сениорски тим. Све то ми је помогло да добијем ангажман у Европи и са 27 година сам дошао у Букурешт. У Динаму сам провео седам сјајних година, освојио шеснаест трофеја, а да бисмо то остварили било је потребно много труда и напора, како нас играча и стручног штаба, тако и свих људи који раде у клубу. У Партизан сам дошао са јасним циљем - да постанемо шампиони. Нисам дошао тек тако, да мало играм и маштам о успесима, већ да освојимо титулу. Видим да сви у клубу то јако желе и раде на томе. Поставили смо високе циљеве и не можемо само да обећамо да ћемо освајати трофеје, већ морамо константно да радимо на себи.
У моменту када је одлучио да постане играч Партизан АдмиралБет-а, 34-годишњи Иранац спаковао је кофере и заједно са супругом и осмомесечном ћеркицом кренуо у нову животну авантуру. Није било лако променити средину са бебом у рукама, али с обзиром на то да је и Саидова супруга била професионална рукометашица, заједно су донели одлуку да баш Београд буде њихов нови дом.
– Срећан сам што имам некога ко разуме шта живот професионалног спортисте подразумева. Супруга и ја смо се потрудили да ћерка не осети промену превише и брзо смо се навикли на живот у Србији. Људи су заиста гостопримљиви и срдачни, саиграчи су ме прихватили од првог тренинга и не осећам се као странац. Тешко је одлучити се да промениш државу када имаш малу бебу, поготово када не знаш језик, али налазимо начин да се споразумемо. Причам на енглеском, а са тренерима Ђорђем Ћирковићем и Марком Исаковићем, као и са Николом Црноглавцем, разговарам на румунском. Трудим се да брзо научим језик, јер желим да знам више о земљи у којој сада живим.
Слободно време породица Хеидарирад проводи у шетњи парком и опремању стана, а када се врати са тренинга Саид преузима улогу ,,бебиситерке”.
– Обожавам да проводим време са ћеркицом. Помажем доста жени, јер не желим да буде преморена, заслужује сву моју помоћ и бригу. Мајка је и природно је да она проводи највећи део времена са бебом, али када немамо тренинг, ја преузимам бригу око ћерке. Живимо сами, немамо помоћ са стране и мислим да за сада супер функционишемо. Беба не дозвољава да баш сваку ноћ спавамо, али преко дана смо океј. Када као мушкарац одлучиш да имаш породицу, мораш да будеш ослонац у сваком смислу. И само да знате, немамо још пуно времена за разговор, супруга ме чека да преузмем улогу ,,бебиситерке” - нашалио се Саид.
САОБРАЋАЈНЕ ГУЖВЕ
У Београду га посебно радује стање у саобраћају, па нам сликовито описује како изгледа када вас ухвати гужва у Техерану.
– Када сам потписао за Партизан, пријатељи из Србије су ми одмах рекли да се спремим за гужве и хаос у саобраћају. Верујте ми, не знате шта је гужва у саобраћају. У Ирану можете буквално да одспавате у колима када вас ухвати гужва, тако да ми вожња не представља никакав проблем.
РАДОСАВЉЕВИЋ УВЕК ДОСТУПАН
Саид прославио 34. рођендан је прославио победом у вечитом дербију, а први поклон добио је од тренера голмана Михаила Радосављевића. Ипак, посебно га радује што су први меч код куће улепшале пуне трибине и сјајна атмосфера.
- Занимљиво је да сам, од како сам дошао у Европу, сваке године на рођендан играо утакмицу. Мики је од првог дана оставио посебан утисак на мене, помогао ми је да се уклопим у тим и навикнем на живот овде, а за рођендан ми је купио енглеско-српски речник. Купићу и ја њему леп поклон десетог јануара, када он буде слављеник. Био је то заиста сјајан дан за мене. Победили смо уз велику подршку навијача и надам се да ће нас бодрити и на наредним утакмицама. Сезона је дуга, а до циља се долази постепено. Зато нам је њихова подршка важна - закључио је чувар мреже Партизана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
