Последњих неколико година сведоци смо све већег посртања српског рукомета, како клупског, тако и репрезентативног. Из тих разлога су овом спорту потребне промене, нова лица, неке нове енергије, храбри млади људи који су спремни да помере све границе и поставе неке нове стандарде.
После оставке Александра Брковића место генералног секретара остало је упражњено, а у „врућу” фотељу усудио се да седне Иван Миливојевић, један од најистакнутијих рукометних људи, човек који зна како се праве добре и стабилне организације и како треба да функционише један Савез.
Преко две деценије је овај Крагујевчанин у рукомету, са Радничким је направио историјски успех, једна лопта га је делила од титуле првака државе, док се под његовом бригом овај клуб такмичио и у СЕХА лиги. Осам година успешно је као директор предводио и Супер Б лигу за коју се слободно може рећи да је најбоља организација у српском рукомету.
– Знао сам да ме чека тежак задатак, али се нисам двоумио, ситуација је толико лоша да нисам могао да одбијем позив и останем нем на све проблеме. Турбулентни период који је иза нас рукомету није донео ништа добро, искрен да будем жеља ми је да будем фактор помирења који ће да се издигне изнад ове ситуације и да уједини рукометну Србију. Време је да коначно почнемо да се бавимо стварима којима треба да се бавимо, пре свега да репрезентација буде на нивоу какав заслужује. Клубови нам се гасе из године у годину и тиме под хитно морамо стратешки да се позабавимо. Светло није угашено, али је алармантно – рекао је Иван Миливојевић на почетку разговора.
Шта ће бити Ваш примарни задатак?
– Да оформим тим људи који ће бити присутан на терену, који ће сваког дана радити на развоју рукомета јер желимо да унапредимо наш спорт у наредном периоду. Такође, под хитно морам да решим питање селектора, вратим трофејну и конгресну салу, али и да аплицирамо за домаћинство ЕП 2030. године, као и да лиге вратимо клубовима. Превасходно желим да се упознам са стањем у РСС, ја јесам човек из рукомета са искуством од преко две деценије, али сад могу да видим стање са ове друге стране. Својим знањем и подршком коју имам од чланова УО РСС ћу дати све од себе да вратимо рукомет тамо где му је и место. Ипак, као појединац мало тога могу да урадим, али са тимом људи који дели исти циљ и мисију је то и те како могуће.
Женску репрезентацију ускоро очекује ЕП?
– Велики сам навијач те селекције, а сада ћу покушати све што могу да се појавимо тамо у најјачим саставу. Покушаћу да приволим оне које се нису одрекле српског дреса да се врате.
Проблеми су и струковне организације?
– Мораћемо да радимо на томе. Ове године лиге почињу, а ми имамо тотални хаос са Заједницом тренера. Овде је све направљено тако да ћемо пре НАСА да добијемо него лиценцу за тренера. Потребне су једноставније процедуре.
Како да приволимо децу да изаберу рукомет?
– Мислим да је једна од бољих ствари која се десила у последњих неколико година што је оформљен Спортски сектор. Људи који су део овог тима свој посао раде изузетно добро, међутим тек очекујем да се резултати њиховог рада виде. Управо са њима желим да окупим шири број људи који чине еминентни стручњаци, представници струковних организација, бивших спортиста и спортисткиња и да кренемо од вртића преко школа да радимо на развоју рукомета. База нам је све мања и то мора да се мења јер се директно одражава на сениорски рукомет. Једно без другог не може.
Иван Миливојевић је додао:
– Нема везе да ли сам овде месец дана, шест или пет година жеља ми је да стање буде боље него што сам га ја сад затекао, јер ово што ме је сачекало није ни мало добро. Штавише, крајње је алармантно и драматично. Желим да нормативно оставим Савез да буде уређенији него што јесте, да радна заједница буде боља него што јесте и да сви запослени почевши од мене раде у интересу клубова, а не клубови у интересу нас.
Супер Б лига је последњих осам година функционисала беспрекорно, да ли можете и Савез да доведете у ред?
– Наравно, Супер Б лига је једна велика породица, екипа правих људи где се у сваком тренутку зна ко шта ради. Кад се направи систем, све је лако. Мислим да имам ауторитет да помирим рукометну Србију, јер Савез мора да буде кућа свих клубова и људи, да радимо само и искључиво у интересу рукомета – јасан је на крају био Миливојевић.
ДЕЛИЋ И ЂУРКОВИЋ ИМАЛИ ЛОШЕ САРАДНИКЕ
Да ли сте сарађивали са претходним председницима, Божидаром Ђурковићем и Миленом Делић?
– И то веома добро. У мандату Ђурковића сам постао директор Супер Б лиге, а после сам наставио и у мандату госпође Делић. Та сарадња је постала и пријатељска касније, али морам да кажем да су њих двоје имали једну заједничку ствар – веома лоше сараднике. Они су били искрени према њима, али сарадницу то нису узвратили. Милена Делић је знала шта су проблеми клубова, имала је слуха, живела са њима, али је све грешке свог окружења преузела на себе. Она и Божа Ђурковић су потребни српском рукомету и ја их видим у будућности.
СЛЕДЕЋЕ СЕЗОНЕ КЛУБОВИ ВОДЕ ЛИГУ
Присталица сте да лигу воде клубови, а не Савез?
– И то ћу под хитно решити, јер заиста лигу треба да воде клубови, а не ми са Тошиног бунара. То је мени ван памети, јер зашто бисмо имали контролу, нека они сами одлучују о себи, договарају се, као што је то некада било. Мислим да ће тиме и тензије бити мање, а Савез свакако чистији.
ПОТРЕБНО ШЕСТ ЦЕНТАРА
Шта је потребно Србији да би се омасовио рукомет?
– Бар шест тренажних центара, у Београду, Војводини и Централној Србији, без тога немамо шта ни да разговарамо. Прибој мора да буде рукометни центар, да вратимо Црвенку тамо где јој је и место, да Каћ поново буде епицентар рукомета, да новооформљени клуб у Нишу испуни свој потенцијал јер када заживи Прибој живеће и Пријепоље, Нова Варош и околни градови. Уз Црвенку и Каћ унапредиће се Кикинда. Ниш ће позитивно утицати на рукомет на југу Србије. Реакција Савеза је изостала приликом проблема у којем се нашао Спартак из Суботице који је некада играо СЕХА лигу. Недопустиво је да такав клуб игра у Бајмоку и да изгуби термине у свом граду.
АПЛИЦИРАЋЕМО ЗА ДОМАЋИНСТВО ЕП 2030.
Изненада се појавила могућност да се Србија кандидује за организацију Европског првенства за сениорке 2030. године, пошто је ЕХФ одбио Турску као јединог домаћина?
– И то морамо да искористимо! Невероватно је како смо то пропустили у регуларном року, недопустиво је такву шансу олако схватити и само пустити да прође поред вас. Почели смо са прикупљањем свих потребних докумената, потврда и гаранција, тако да ћемо сигурно бити једни од кандидата за организацију Европског првенства. Уз људе као што је Божидар Ђурковић који је председник Такмичарске комисије ЕХФ и члан ИХФ и уз велики број спортских радника признатих на међународној сцени Србија није губила свој положај у кровним рукометним институцијама, али је сигурно да се и на томе мора додатно радити. Осим што би добијање домаћинства унапредило положај РСС, то би био приход како за наш рукомет, тако и државу Србију. Присетимо се само да су садашње просторије РСС купљене од новца зарађеним организацијом првенстава 2012. и 2013. године. Нису остале само медаље иза тог успешног периода.
ОД НАЈЛЕПШЕ САЛЕ НАПРАВЉЕН ВЕШЕРАЈ
РСС могао је раније да се похвали најлепшом конгресном салом, чак је и Европска кућа рукомета завидела нашој федерацији на том благу. Међутим, последњих година она је изгубила своју намену, а велики део рукометног света занима да ли ћете вратити салу у првобитно стање?
–То ми је једна од најважнијих и најхитнијих ствари које морам да решим. Невероватно шта је урађено од тако лепе сале, направљен је прави вешерај, ругло... Кад сам ушао тамо мислио сам да ћу да се онесвестим од шока. Не бих износио јавно шта се све тамо налази јер ме срамота, искрен да будем. Знам само да нико не зна где је пехар из 1984. године са Олимпијских игара.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
