Poslednjih nekoliko godina svedoci smo sve većeg posrtanja srpskog rukometa, kako klupskog, tako i reprezentativnog. Iz tih razloga su ovom sportu potrebne promene, nova lica, neke nove energije, hrabri mladi ljudi koji su spremni da pomere sve granice i postave neke nove standarde.
Posle ostavke Aleksandra Brkovića mesto generalnog sekretara ostalo je upražnjeno, a u „vruću” fotelju usudio se da sedne Ivan Milivojević, jedan od najistaknutijih rukometnih ljudi, čovek koji zna kako se prave dobre i stabilne organizacije i kako treba da funkcioniše jedan Savez.
Preko dve decenije je ovaj Kragujevčanin u rukometu, sa Radničkim je napravio istorijski uspeh, jedna lopta ga je delila od titule prvaka države, dok se pod njegovom brigom ovaj klub takmičio i u SEHA ligi. Osam godina uspešno je kao direktor predvodio i Super B ligu za koju se slobodno može reći da je najbolja organizacija u srpskom rukometu.
– Znao sam da me čeka težak zadatak, ali se nisam dvoumio, situacija je toliko loša da nisam mogao da odbijem poziv i ostanem nem na sve probleme. Turbulentni period koji je iza nas rukometu nije doneo ništa dobro, iskren da budem želja mi je da budem faktor pomirenja koji će da se izdigne iznad ove situacije i da ujedini rukometnu Srbiju. Vreme je da konačno počnemo da se bavimo stvarima kojima treba da se bavimo, pre svega da reprezentacija bude na nivou kakav zaslužuje. Klubovi nam se gase iz godine u godinu i time pod hitno moramo strateški da se pozabavimo. Svetlo nije ugašeno, ali je alarmantno – rekao je Ivan Milivojević na početku razgovora.
Šta će biti Vaš primarni zadatak?
– Da oformim tim ljudi koji će biti prisutan na terenu, koji će svakog dana raditi na razvoju rukometa jer želimo da unapredimo naš sport u narednom periodu. Takođe, pod hitno moram da rešim pitanje selektora, vratim trofejnu i kongresnu salu, ali i da apliciramo za domaćinstvo EP 2030. godine, kao i da lige vratimo klubovima. Prevashodno želim da se upoznam sa stanjem u RSS, ja jesam čovek iz rukometa sa iskustvom od preko dve decenije, ali sad mogu da vidim stanje sa ove druge strane. Svojim znanjem i podrškom koju imam od članova UO RSS ću dati sve od sebe da vratimo rukomet tamo gde mu je i mesto. Ipak, kao pojedinac malo toga mogu da uradim, ali sa timom ljudi koji deli isti cilj i misiju je to i te kako moguće.
Žensku reprezentaciju uskoro očekuje EP?
– Veliki sam navijač te selekcije, a sada ću pokušati sve što mogu da se pojavimo tamo u najjačim sastavu. Pokušaću da privolim one koje se nisu odrekle srpskog dresa da se vrate.
Problemi su i strukovne organizacije?
– Moraćemo da radimo na tome. Ove godine lige počinju, a mi imamo totalni haos sa Zajednicom trenera. Ovde je sve napravljeno tako da ćemo pre NASA da dobijemo nego licencu za trenera. Potrebne su jednostavnije procedure.
Kako da privolimo decu da izaberu rukomet?
– Mislim da je jedna od boljih stvari koja se desila u poslednjih nekoliko godina što je oformljen Sportski sektor. Ljudi koji su deo ovog tima svoj posao rade izuzetno dobro, međutim tek očekujem da se rezultati njihovog rada vide. Upravo sa njima želim da okupim širi broj ljudi koji čine eminentni stručnjaci, predstavnici strukovnih organizacija, bivših sportista i sportistkinja i da krenemo od vrtića preko škola da radimo na razvoju rukometa. Baza nam je sve manja i to mora da se menja jer se direktno odražava na seniorski rukomet. Jedno bez drugog ne može.
Ivan Milivojević je dodao:
– Nema veze da li sam ovde mesec dana, šest ili pet godina želja mi je da stanje bude bolje nego što sam ga ja sad zatekao, jer ovo što me je sačekalo nije ni malo dobro. Štaviše, krajnje je alarmantno i dramatično. Želim da normativno ostavim Savez da bude uređeniji nego što jeste, da radna zajednica bude bolja nego što jeste i da svi zaposleni počevši od mene rade u interesu klubova, a ne klubovi u interesu nas.
Super B liga je poslednjih osam godina funkcionisala besprekorno, da li možete i Savez da dovedete u red?
– Naravno, Super B liga je jedna velika porodica, ekipa pravih ljudi gde se u svakom trenutku zna ko šta radi. Kad se napravi sistem, sve je lako. Mislim da imam autoritet da pomirim rukometnu Srbiju, jer Savez mora da bude kuća svih klubova i ljudi, da radimo samo i isključivo u interesu rukometa – jasan je na kraju bio Milivojević.
DELIĆ I ĐURKOVIĆ IMALI LOŠE SARADNIKE
Da li ste sarađivali sa prethodnim predsednicima, Božidarom Đurkovićem i Milenom Delić?
– I to veoma dobro. U mandatu Đurkovića sam postao direktor Super B lige, a posle sam nastavio i u mandatu gospođe Delić. Ta saradnja je postala i prijateljska kasnije, ali moram da kažem da su njih dvoje imali jednu zajedničku stvar – veoma loše saradnike. Oni su bili iskreni prema njima, ali saradnicu to nisu uzvratili. Milena Delić je znala šta su problemi klubova, imala je sluha, živela sa njima, ali je sve greške svog okruženja preuzela na sebe. Ona i Boža Đurković su potrebni srpskom rukometu i ja ih vidim u budućnosti.
SLEDEĆE SEZONE KLUBOVI VODE LIGU
Pristalica ste da ligu vode klubovi, a ne Savez?
– I to ću pod hitno rešiti, jer zaista ligu treba da vode klubovi, a ne mi sa Tošinog bunara. To je meni van pameti, jer zašto bismo imali kontrolu, neka oni sami odlučuju o sebi, dogovaraju se, kao što je to nekada bilo. Mislim da će time i tenzije biti manje, a Savez svakako čistiji.
POTREBNO ŠEST CENTARA
Šta je potrebno Srbiji da bi se omasovio rukomet?
– Bar šest trenažnih centara, u Beogradu, Vojvodini i Centralnoj Srbiji, bez toga nemamo šta ni da razgovaramo. Priboj mora da bude rukometni centar, da vratimo Crvenku tamo gde joj je i mesto, da Kać ponovo bude epicentar rukometa, da novooformljeni klub u Nišu ispuni svoj potencijal jer kada zaživi Priboj živeće i Prijepolje, Nova Varoš i okolni gradovi. Uz Crvenku i Kać unaprediće se Kikinda. Niš će pozitivno uticati na rukomet na jugu Srbije. Reakcija Saveza je izostala prilikom problema u kojem se našao Spartak iz Subotice koji je nekada igrao SEHA ligu. Nedopustivo je da takav klub igra u Bajmoku i da izgubi termine u svom gradu.
APLICIRAĆEMO ZA DOMAĆINSTVO EP 2030.
Iznenada se pojavila mogućnost da se Srbija kandiduje za organizaciju Evropskog prvenstva za seniorke 2030. godine, pošto je EHF odbio Tursku kao jedinog domaćina?
– I to moramo da iskoristimo! Neverovatno je kako smo to propustili u regularnom roku, nedopustivo je takvu šansu olako shvatiti i samo pustiti da prođe pored vas. Počeli smo sa prikupljanjem svih potrebnih dokumenata, potvrda i garancija, tako da ćemo sigurno biti jedni od kandidata za organizaciju Evropskog prvenstva. Uz ljude kao što je Božidar Đurković koji je predsednik Takmičarske komisije EHF i član IHF i uz veliki broj sportskih radnika priznatih na međunarodnoj sceni Srbija nije gubila svoj položaj u krovnim rukometnim institucijama, ali je sigurno da se i na tome mora dodatno raditi. Osim što bi dobijanje domaćinstva unapredilo položaj RSS, to bi bio prihod kako za naš rukomet, tako i državu Srbiju. Prisetimo se samo da su sadašnje prostorije RSS kupljene od novca zarađenim organizacijom prvenstava 2012. i 2013. godine. Nisu ostale samo medalje iza tog uspešnog perioda.
OD NAJLEPŠE SALE NAPRAVLjEN VEŠERAJ
RSS mogao je ranije da se pohvali najlepšom kongresnom salom, čak je i Evropska kuća rukometa zavidela našoj federaciji na tom blagu. Međutim, poslednjih godina ona je izgubila svoju namenu, a veliki deo rukometnog sveta zanima da li ćete vratiti salu u prvobitno stanje?
–To mi je jedna od najvažnijih i najhitnijih stvari koje moram da rešim. Neverovatno šta je urađeno od tako lepe sale, napravljen je pravi vešeraj, ruglo... Kad sam ušao tamo mislio sam da ću da se onesvestim od šoka. Ne bih iznosio javno šta se sve tamo nalazi jer me sramota, iskren da budem. Znam samo da niko ne zna gde je pehar iz 1984. godine sa Olimpijskih igara.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
