После величанствене прворазредне светковине дошла је просечна свечаност. Тако то бива у животу, када се он мери аплитудама плус-минус бесконачно!
Ту „славу“ и „понирање“ доживео је и легендарни Фарук Булсара из Занизабара као Фреди Меркури у Лондону. Његов албум „Ноћ у Опери“ је разбудио „рокенрол“ свет, али је идући „Дан на тркама“ све то девалвирао... Једна ствар на истин начин.
Истим путем, као и Фредијева „Краљица“, овог летње-јесењег периода прошао је и Фудбалски клуб Борац. Од крцатог стадиона (није „Вембли“), до полупразног здања (није ни хиподром)... ПАОК и Ференцварош у квалификацијама су, изгледа, вреднији него Панатинаикос у званичном групном такмичењу.
У фудбалу ништа није онако како јесте, а биће, углавном, оно што је неочекивано!
„После преспаване ноћи имам две ствари за написати:
Честитам играчима Борца на историјском боду у Лиги Конференција.
Бањалуко, стиди се. Да је борба бикова била на центру, стадион би био пун. Тотално неспортски град...“
Ове речи Бориса Распудића, помоћног тренера ФК Борац, „окачене“ на друштвеним мрежама не говоре ни о „Квиновој“ дневној „опери“ ни о ноћним „тркама“, већ сведоче о актуелном стању духа у Бањалуци која је издала свог мезимца!
Реч Бориса Распудића у Бањалуци није реч било кога већ човека који је и са трибина и на терену волео и представљао Борац! До изнемоглости...
За разлику од Бањалуке и Бањалучана којима је, очигледно, веће умеће корида од фудбалске уметности Европска фудбалска унија (УЕФА) изузетно цени и поштује оно што је Фудбалски клуб Борац урадио у сезони 2024/25.
Прича о европском путу црвено-плавих нашла је своје место и у телевизијском магазину УЕФА под називом „УЕФА Европа шоу“, у којем је Фудбалски клуб Борац представљен као један од најпозитивнијих примера и хит ове јесени, с пласманом у групну фазу Лиге конференција.
Бањалучани су превалили дуг пут до тога, почевши од утакмица против албанског шампиона Егнатије, па грчког првака ПАОК-а, затим Ки Клаксвика из Фарских Острва и на крају мађарског Ференцвароша у плеј-офу за УЕФА Европску лигу.
Борац је исписивао клупску историју под слоганом: „Не игра новац, него срце“. Једини саговорник у овом УЕФА филмском остварењу био је Младен Жижовић, шеф стручног штаба, уз много емотивних инсерата са утакмица против горе поменутих ривала.
Нажалост, нико из Борца, али ни УЕФА, није том приликом поменуто да је клуб у мају 1992. године као последњи југословенски представник, под барјаком тек рођене Републике Српске, пред санкције Савета безбедности Уједињених нација, играо на међународној сцени и освојио Митропа куп. А то такмичење још названо Средњоевропски куп је основано 1927. године и претеча је данашњих УЕФА еврокупова...
То је први и једини европски трофеј Борца у 98 година дугој историји, који се и данас налази у треофејној сали Градског стадиона у Бањалуци.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.