Дерби на данашњи дан - Кежманов гол за историју и Томићева бомба (ВИДЕО)

Партизановим навијачима „средње генерације” 20. септембар 1998. и 111. вечити дерби одигран у Хумској, како то обично бива у комшијским сударима – у узаврелој атмосфери, биће заувек високо котиран у „мемоарској дворани”: најљући ривал савладан је 2:1 голом у најслађем, 90. минуту.

Слава за „епску” победу припала је аутору златног поготка - Матеји Кежману, међутим, играч утакмице, у свим новинама, био је Ђорђе Томић – еврогол и иницијација акције за победоносни!

- Био је то баш добар дерби – 27 година касније врти филм Томић, Партизанов ђак и, консезусно, техничар пар екселанс, кроз интернационалну каријеру бравура и у Атлетико Мадриду, Овиједу, Генгану, Инчону...

Експресног, кроз осмех додатка:

- Дан касније, Кежа и ја гостовали смо на свим телевизијама, наравно, били и у посети Спортском журналу. И Матејин гол, такође левом ногом, био је мајсторски. Изворно је дешњак, међутим, брзо је напредовао, левицом касније шутирао и слободњаке.

Тог лета вратили сте се са „Висенте Калдерона” у Хумску и одмах показали класу, ето – тим хицем са скоро 30 метара зацементирали место у срцима Партизанових навијача?

- Имали смо добру екипу, напомене: јаки су били и Звезда, Војводина, Обилић, Сутјеска, Будућност, Спартак, Раднички... Новосађани су, на пример, добро гурали кроз Куп УЕФА, играли, памтим, с Вердером. Ми, с друге стране, елиминисали Њукасл и носили се јуначки с Лацијом, по многима – најјачим у историји. У реваншу са Италијанима нас је, на жалост, пресекао примљен гол из пенала – Салас је мајсторски пао. Мало смо се, после Крстајићевог гола, залетели...

Импресиван је начин на који сте се изборили за тај ефектан ударац против комшија, испоставило се, катапулт кадар да се од стативе одбије у мрежу?

- Стицајем околности, волели смо кад играмо „шеву” да уклизавамо. Да бих се дочепао лопте пре Шкорића, притом, избегао да начиним фаул, одлучио сам се на такав потез. Далибор је, кад смо већ код њега, „наш”, играли смо заједно у Партизановим омладинцима, касније је из Рада прешао у Звезду. С Бјеговићем сам, на пример, заједно из Хумске отишао на каљење у Крагујевац...

За Црвену звезду није бранио било ко, већ – Јеврић. Није, међутим, имао шансе?

- Волео сам с леве стране да гађам контраугао. Била је то више срећа, лопта је, најпре, погодила стативу. Слажем се, имао сам добар шут, али... Јевра је био добар голман, бранио дуго за репрезентацију. На пролеће, чини ми се, мрежу комшија чувао је Коцић, било је 2:2, Дејо Савићевић вратио се из Рапида. Била је то, иначе, последња утакмица пред НАТО бомбардовање.

Одлично сте се уклопили у тај Партизанов тим, дајући ноту игри на средини терена уз младе снаге Илића и Ивића и од њих нешто искуснијег Тробока?

- Сале и Тробок већ су играли 1997/98, тог лета вратили смо се Бели Бјековић, Вук Рашовић, ја... Кежман је дошао из Смедерева, Влада Ивић из Пролетера... Требало је мало времена да „надођемо”.

Црвена звезда је успела да изједначи преко Љубојевића, да ли је тад било бојазни да ће да извуче бод?

- У неким деловима утакмице Звезда је имала више од игре! Аћимовић, Гојковић, Перица Огњеновић, Друлић – аждаје. Егал, мало они, мало ми... Гојковић је био невиђен играч. Податак који вам најбоље осликава снагу црвено-белих: с клупе је ушао Миодраг Пантелић! Тумба нас је, поучен искуством из претходних година, упозоравао баш на њега. Имали смо ми позади и Крстајића, Миткета Стојаноског, Бању Савића... Ушао је касније и Пажин: снага, карактер... и знање!

Кежман је постигао сијасет голова у каријери, ипак, тај Црвеној звезди, за радост Гробара у 90. минуту, вероватно му је, бар у Србији, најпознатији?

- Кежа је страшан играч, то смо видели већ на првом тренингу. Није свакодневица! Имао је све, карактер, лепушкаст, напада празан простор, да знате колико је само тренирао. До тог гола улазио је у игру с клупе, после – стандардан.

Сећате ли се: како сте прославили победу, шта вам је рекао Тумбаковић и да ли вам је можда дао слободан дан?

- Какав слободан дан! Понедељак – рекуперација, уторак – или на два гола, или „дужине”, среда – озбиљан кондициони тренинг, високог интензитета, пулс на 200. Нисмо ишли нигде, била је то и паклена седмица: Њукасл у Енглеској, Звезда, па Куп у Крагујевцу.

Вечитог ривала у то доба предводио је Милорад Косановић, такође, зналачки?

- Косан је озбиљан тренер. Звезда је била много добро организована, играла у 4-4-2. Трагедија је да више нису с нама Цуне и Буња... Врхунски играчи! С Буњом сам био у контакту и после фудбала, Перицом се виђао у Мадриду, Бјеговићем ишао на пиће...

Ту сјајну сезону, упамћену и по прекиду због НАТО агресије, крунисали сте на најбољи начин – вративши титулу у Хумску?

- Заслужено! – ни дан данас нема дилему Ђорђе Томић, Партизанов ас репрезентативне референце и тип фудбалера због којег би публика у свако време хрлила на стадион.