Илић о дербију: Мислио сам да је ружан сан

Назире се светло на крају тунела у Хумској. Партизан је после низа од осам утакмица без тријумфа, везао две победе против Младости и Текстилца.

Михајло Илић, повратник у редове Парног ваљка, додуше привремено, с обзиром на то да се вратио у матични клуб на једногодишњу позајмицу, имао је велики допринос у тријумфу над Лучанцима, јер је постигао један од три гола.

Ипак, ситација у Хумској је далеко од сјајне, о чему је у Партизановом подкасту говорио Илић:

- Чекамо боља времена, како бисмо изашли из кризе прсутне у клубу у последње време. Јеидни начин је да се ујединимо, играчи и навијачи, да ми на терену дајемо све од себе, а публика да нас бодри. Надамо се да ће срећније време брзо доћи. То је жеља свих нас. Прво морамо игром, залагањем и борбом за дрес да вратимо гледаоце, на трибине, а они не долазе ни због кога другог него због нас и Партизана. То је једини пут. Екипа се променила у односу на мој претходни боравак, велики је број новајлија, мало је остало нас, Партизанове деце, зато је наша одговорност да странцима објаснимо што је Партизан. То мора се осети, објасни, јер не осећају сви исти наш грб.

Гробари већ другу сезоне не долазе на јужну трибину стадиона у Хумској због незадовољства актуелним руководством, што се очигледно одразило и на резултате вицешампиона Србије на домаћем терену, с обзиром на то да је Парни ваљак против Текстилца остварио победу код куће после више од два месеца.

- Прошле сезоне нисмо имали на свом стадиону подршку најватренијих присталица, било је навијача на истоку и западу, док су Гробари долазили на гостовања, што нам је више значило, јер су све утакмице ван Хумске тешке. То заједништво нас је држало у животу, а надам се да ће у наредних неколико дана или месеци да се ситуација промени и навијачи врате на стадион.

Црно-бели су прошли кроз много тешких тренутака у текућој сезони, иако је тек почетак октобра. Међутим, пораз који највише боли све људе којима је црно-бела у срцу је од вечитог ривала и то у Хумској, резултатом - 0:4:

- Било ме је срамота. И себе и игре и начин нашег опхођења на терену. Сутрадан сам мислио да је у питању само ружан сан. Показли су гости да су далеко испред нас. Моја жеља је кад наредни дерби буде на програму представимо себе у бољем светлу. Сигурно можемо боље. Био је то лош дан свих нас, целог тима. Зато желим да им вратимо, урадимо оно што су они нама у нашој кући, да можда тај дерби у пролећној сезони буде прекретница.

Илић се присетио претходне сезоне, кад се отписани клуб из Хумске борио са Црвеном звездом за трон до средине марта:

- Тад је прорадио чувени гробарски инат, одиграли смо и вечити дерби малтене перфектно, можда сам тад био најсрећнији, јер ми је био први дерби. Док сам раније посматрао утакмице са Звездом или био актер као члан млађих категорија, увек сам знао да дерби најбоље осећају и домаћи играчи. Тад се поклопило да Матеја Стјепановић и ја одиграмо заједно, било је баш добро. За памћење...

Михајло Илић је добио шансу да у тандему са Светозаром Марковићем одигра скоро све мечева у јесењем делу пршле сезоне и после свега шест месеци запао је за око Болоњи, чији је дрес зимус задужио.

- Отишао сам после само 18 утакмица одиграних за Партизан, што је баш мало. Прерано за одлазак. Мада, дали су ми у Болоњи дугорочни уговор, рачунају на мене у будућности, али су имали су тако успешну сезону да је било немогуће играти.

Ипак, црно-бели бисер није добио праву прилику на „Ренато Делари”, ни под тренерском палицом Тијага Моте минулог пролећа, али ни Вићенца Италијана који је наследио садашњег шефа струке Јувентуса.

- Тим је већ био формиран, уклопљен, сваки бод му је значио, баш као што је и мени користило што сам само тренирао са Тијагом Мотом. Баш сам доста напредовао, као особа и фудбалер. Све што сам прошао за неколико месеци ми је помогло у одрастању.

Михајло Илић је обукао дрес са црвено-плавим бојама у претходном зимском прелазном року, али црно-беле није заборавио:

- Пратио сам из Италије утакмице и све догађаје у клубу и око њега. Била је криза на старту сезоне, порази од ОФК Београда и у вечитом дербију су били специфични, али се из таквих стања излази кад смо сви заједно, као што је било у Лучанима, где смо отворили меч брзим голом, после чега је све било лакше.