Није српска јавност знала много о везисти, бугарском интернационалцу Илији Јурукову, кад је средином јула представљен на Чаиру. Како је стигао нешто касније морао је да сачека на деби.
Прве минуте забележио је против Железничара из Панчева, у шестом колу, кад је заменио Немању Белаковића.
- Дошао сам касно. Нисам прошао комплетан тренажни процес, али сам успео да се физички добро спремим. Тренирам много, јако, тренер је сматрао да је то довољно и дао ми је шансу, искористио сам је на прави начин. То ми је подстрек да идем напред - започиње причу Илија Јуруков.
Врло брзо дошли су и голови и то оба у гостима, против ИМТ-а и Јединства.
- Затресао сам мрежу на првој утакмици у којој сам добио већу минутажу, а онда сам и на следећем мечу погодио. Поносан сам на то, ипак мени је најважније да помогнем екипи, голови ми нису толико важни. Важна је победа и да тиму иде добро, а нека голови дођу као последица тога.
Јурукову није било потребно много времена да се уклопи у тим, за који има само речи хвале.
- Екипа је заиста сјајна, сви дајемо максимум и то се преноси и на резултате. Свако од нас жели да успе, да покаже квалитет, да се докаже, имамо добру атмосферу и кад имате све то онда је и шанса за успехом већа. Можемо бити и бољи, простора за напредак увек има, потребно је само да идемо у истом правцу.
Одмах после паузе, у петак (16,00) Нишлије чека дуел са лидером Црвеном звездом, а припреме за тај меч увелико трају.
- Одлично знамо да је то велика шанса за све нас да се докажемо против најбоље екипе у лиги. То може бити само мотив за играче, што може да допринесе и успеху.
Илија признаје да о Радничком, Нишу и навијачима није знао много.
- Нисам био упознат са приликама овде. Веома брзо сам сазнао много тога о клубу, дугој и успешној традицији. Посебно ме радује што имамо велики број навијача, који нам доста помажу. Они су наш 12. играч, подржавају нас, дају нам ветар у леђа, мотивацију и то је лепо. Што више навијача на стадиону, то је боље за нас.
Сазнао је доста и о граду, који је упоредио са родним Пловдивом.
- Ниш је велики, леп, добар за живот, овде сам са породицом и заиста уживамо. Сличан је са мојим градом, кухиње се такође не разликују много, сличне су, тако да смо се брзо уклопили.
Јуруков је у Раднички стигао из Арде, а како му је ово први инострани ангажман, имао је прилику да упореди две лиге.
- Супер лига Србије је изузетно јака. Играчи имају веће шансе да направе трансфер одавде. Што се тиче српског и бугарског шампионата, овде се боље игра.
Везиста напомиње да му је циљ да се докаже у дресу Радничког.
- Не размишљам о повратку у Бугарску, могу да играм у Србији или да идем у неку другу земљу, али није време да мислим о томе. Први и основни циљ је да играм добро у Радничком – закључио је Јуруков.
ПОДРШКА ИЗ БУГАРСКЕ
Посебну подршку имао је Илија на последњем мечу у Лесковцу против Железничара. На трибини су се нашли клинци из клуба Нови Искар из предграђа Софије.
- Нисам знао да ће доћи, заиста сам се пријатно изненадио кад сам их видео. Много ми то значи и баш су ме обрадовали. Та њихова жеља да дођу, фотографишу се, навијају за нас је фасцинантна. Посебна и лепа успомена.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
