Ипак, када их чујете из уста Владимира Штимца, када схватите да их изговара препун емоција и пуна срца, одмах вам је јасно да каква осећања код њега буди чињеница да је поново међу најбољима које наша земља има.
Треће везано лето Штимац ће провести радно, са мање од десет дана одмора. Иако је реално да му после квалификација и учешћа на Евробаскету у Словенији, репрезентација постане готово обичај, далеко је од тога. Како сам каже и даље се радује и гори од нестрпљења, исто као и први пут када је био позван под заставу.
- Колики год да ми буде стаж у репрезентацији, сигуран сам да се код мене неће ништа мењати. Ту сам за своју земљу када год је потребно. Ниједно летовање или било шта друго не може да се пореди са оним што осећаш и доживиш са државним тимом. Једва чекам да почне. Жељан сам рада и сигурно ћу дати максимум, као уосталом и сви који се појаве. Адреналин ме пуца као и први пут када сам добио позив – истакао је наш сјајни центар.
Штимац је са универзитетском селекцијом власник две златне медаље. То, али и чињеница да га је кошаркашки пут веома рано одвео из земље, могли су да формирају његову љубав према Србији. Али, на питање од када датира његова толика везаност за национални тим, добили смо неочекиван одговор.
- Може да се каже да је то била љубав на први поглед. Када сам као клинац гледао и уживао у успесима Дивца, Даниловића, Ђорђевића и других наших легенди у мени су се пробудила невероватна осећања. Они су на мене оставили такав утисак да од тада на репрезентацију гледам као светињу, нешто посебно и невероватно. Од почетка каријере сањао сам дан када ћу имати прилику да браним боје своје земље. На неки начин може да се каже да сада живим своје снове.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.