Клупска каријера Владимира Лучића може се назвати успешном. Афирмисао се у Партизану код Дулета Вујошевића и завредио цењену позицију капитена. Уследио је трогодишњи ангажман у Валенсији – граду познатом по сјајним условима живота и респектабилном евролигашу, а пловидба у мирној минхенској луци са Бајерном још траје – пуних осам година!
Али, она друга страна кошаркашких путешествија – репрезентативна, никако није ишла по плановима 35-годишњака, али ни навијача Орлова. Повреде су нон-стоп кројиле могућности Лучића, те до дана данашњег има само једну медаљу – са Евробаскета 2017, а од дебија рођеног лидера 2013. државна селекција је освојила чак пет одличја. Владимир је пројектован за прву петорку и статус вође, међутим, проблеми са леђима спречили су жељени епилог. Умногоме је био и поштен, није хтео да се појављује и заузима место млађима, иако је вероватно могао да „изгура” првенство.
- Ја ћу доћи, али за оно шта ја желим да понудим тиму и ви тренеру тражите од мене нисам спреман – открио је Светислав Пешић разговор пред Олимпијске игре у Паризу са асом Бајерна.
Многи су мислили и да ће Лучић „последњи плес” одиграти на Европском првенству следеће године, али изгледа да љубимац навијача Партизана има друге планове.
- Мислим да сам готов са том идејом – рекао је пред утакмицу Бавараца и црно–белих у Београдској арени за Баскет њуз.
Пошто је најавио крај репрезентативне каријере, уследило је логично питање око продужетка осмогодишње сарадње са екипом Гордона Херберта.
- Било је понуда, поготово после добрих сезона, кад сам био део првог или другог најбољег тима Евролиге. Али, увек сам гледао ширу слику – породицу и децу. Нисам хтео да их селим, ни сада не размишљам о томе. Ово је моја последња година уговора, ветеран сам и најстарији у тиму. Лето је и даље далеко, морам да будем здрав, тако да је још далека прича око продужетка уговора.
Крилни играч нема намеру да иде из Немачке.
- Имали смо неке сјајне моменте, освојили прве титуле у клупској историји, стигли до петог меча плеј-офа Евролиге... Породица је овде одрасла, нема разлога да мењам средину. Све ми је у Минхену, на терену и ван њега – закључио је Лучић.
ПАРТИЗАН И ДАЉЕ МОЈ КЛУБ
Навијачи Партизана још памте невероватну еру Дулета Вујошевића, потом Владимира Јовановића. Клуб је афирмисао многе играче – Владимира Лучића, Богдана Богдановића, Новицу Величковића, Јана Веселог, Драгана Милосављевића... Списак је дугачак и саткан од невероватних момака, а „Дулетове бебе” увек се радо осврћу на тријумфални период.
- Имао сам само једну прилику да играм у Београду. Чудно, ја и даље на Партизан гледам као на свој клуб, који ме је формирао не само као играча, већ као личност. Увек са посебном емоцијом пратим утакмице и играм овде – рекао је Лучић.
Прокоментарисао је некадашњи капитен и тренутну екипу црно-белих.
- Цео тим је промењен, у односу на прошле две сезоне изгледају дефанзивније. Велика тела, биће им потребно време да се уклопе у систем Жељка Обрадовића.
МАДАР СЕ ЈОШ ПРОНАЛАЗИ, ШАБАЗ КРЕАТИВАН
У саставу Бајерна тренутно се на плејмејкерским позицијама налазе два играча са дискутабилним статусом међу навијачима Партизана. Први је Јам Мадар, млади огранизатор игре. Ипак, поред неочекиваног одласка из табора црно-белих, Израелац се радо сећа авантуре у Београду.
- Мадар много прича, препун је енергије. Он је неко ко може да донесе много тиму, има карактер, још се проналази. Имамо три плејмејкера, сваки играч може да има улогу. Проводимо много времена и сублимирамо утиске из Партизана. Има доста позитивних – отркива Лучић.
С друге стране, Шабаз Нејпир – некадашњи адут Црвене звезде, синоним је за играча са неискоришћеним потенцијалом.
- Креацијом може да донесе доста добрих ствари екипи. У процесу је где су три плеја у ротацији, касно смо се окупили, можда смо имали мало времена. Доведен је да буде један од носилаца.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
