Klupska karijera Vladimira Lučića može se nazvati uspešnom. Afirmisao se u Partizanu kod Duleta Vujoševića i zavredio cenjenu poziciju kapitena. Usledio je trogodišnji angažman u Valensiji – gradu poznatom po sjajnim uslovima života i respektabilnom evroligašu, a plovidba u mirnoj minhenskoj luci sa Bajernom još traje – punih osam godina!
Ali, ona druga strana košarkaških putešestvija – reprezentativna, nikako nije išla po planovima 35-godišnjaka, ali ni navijača Orlova. Povrede su non-stop krojile mogućnosti Lučića, te do dana današnjeg ima samo jednu medalju – sa Evrobasketa 2017, a od debija rođenog lidera 2013. državna selekcija je osvojila čak pet odličja. Vladimir je projektovan za prvu petorku i status vođe, međutim, problemi sa leđima sprečili su željeni epilog. Umnogome je bio i pošten, nije hteo da se pojavljuje i zauzima mesto mlađima, iako je verovatno mogao da „izgura” prvenstvo.
- Ja ću doći, ali za ono šta ja želim da ponudim timu i vi treneru tražite od mene nisam spreman – otkrio je Svetislav Pešić razgovor pred Olimpijske igre u Parizu sa asom Bajerna.
Mnogi su mislili i da će Lučić „poslednji ples” odigrati na Evropskom prvenstvu sledeće godine, ali izgleda da ljubimac navijača Partizana ima druge planove.
- Mislim da sam gotov sa tom idejom – rekao je pred utakmicu Bavaraca i crno–belih u Beogradskoj areni za Basket njuz.
Pošto je najavio kraj reprezentativne karijere, usledilo je logično pitanje oko produžetka osmogodišnje saradnje sa ekipom Gordona Herberta.
- Bilo je ponuda, pogotovo posle dobrih sezona, kad sam bio deo prvog ili drugog najboljeg tima Evrolige. Ali, uvek sam gledao širu sliku – porodicu i decu. Nisam hteo da ih selim, ni sada ne razmišljam o tome. Ovo je moja poslednja godina ugovora, veteran sam i najstariji u timu. Leto je i dalje daleko, moram da budem zdrav, tako da je još daleka priča oko produžetka ugovora.
Krilni igrač nema nameru da ide iz Nemačke.
- Imali smo neke sjajne momente, osvojili prve titule u klupskoj istoriji, stigli do petog meča plej-ofa Evrolige... Porodica je ovde odrasla, nema razloga da menjam sredinu. Sve mi je u Minhenu, na terenu i van njega – zaključio je Lučić.
PARTIZAN I DALjE MOJ KLUB
Navijači Partizana još pamte neverovatnu eru Duleta Vujoševića, potom Vladimira Jovanovića. Klub je afirmisao mnoge igrače – Vladimira Lučića, Bogdana Bogdanovića, Novicu Veličkovića, Jana Veselog, Dragana Milosavljevića... Spisak je dugačak i satkan od neverovatnih momaka, a „Duletove bebe” uvek se rado osvrću na trijumfalni period.
- Imao sam samo jednu priliku da igram u Beogradu. Čudno, ja i dalje na Partizan gledam kao na svoj klub, koji me je formirao ne samo kao igrača, već kao ličnost. Uvek sa posebnom emocijom pratim utakmice i igram ovde – rekao je Lučić.
Prokomentarisao je nekadašnji kapiten i trenutnu ekipu crno-belih.
- Ceo tim je promenjen, u odnosu na prošle dve sezone izgledaju defanzivnije. Velika tela, biće im potrebno vreme da se uklope u sistem Željka Obradovića.
MADAR SE JOŠ PRONALAZI, ŠABAZ KREATIVAN
U sastavu Bajerna trenutno se na plejmejkerskim pozicijama nalaze dva igrača sa diskutabilnim statusom među navijačima Partizana. Prvi je Jam Madar, mladi ogranizator igre. Ipak, pored neočekivanog odlaska iz tabora crno-belih, Izraelac se rado seća avanture u Beogradu.
- Madar mnogo priča, prepun je energije. On je neko ko može da donese mnogo timu, ima karakter, još se pronalazi. Imamo tri plejmejkera, svaki igrač može da ima ulogu. Provodimo mnogo vremena i sublimiramo utiske iz Partizana. Ima dosta pozitivnih – otrkiva Lučić.
S druge strane, Šabaz Nejpir – nekadašnji adut Crvene zvezde, sinonim je za igrača sa neiskorišćenim potencijalom.
- Kreacijom može da donese dosta dobrih stvari ekipi. U procesu je gde su tri pleja u rotaciji, kasno smo se okupili, možda smo imali malo vremena. Doveden je da bude jedan od nosilaca.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
