ТЕМА ДАНА: Проклетство селектора из Мостара

Вицо Зељковић, председник Фудбалског савеза Босне и Херцеговине није сујетан човек, показао је то када је испунио жељу навијача и јавности у „Дејтонској земљи“, па 19. априла ове године, заједно са својим Извршним одбором именовао Сергеја Барбареза за селектора „А“ репрезентације. Некадашњи капитен „змајева“ без дана тренерског стажа, директно иза покерашког стола, стигао је на клупу БиХ, на захтев „патриотског блока“ .

У досадашњих шест утакмица, колико је водио „змајеве“, Мостарац се није прославио. Остварио је тек „мршав“ реми без голова у Будимпешти и доживео пет пораза, уз могућност да у новембру та бројка још порасте јер ће БиХ у финишу УЕФА Лиге нација гостовати у Немачкој и на „Билином пољу“ дочекати Холандију.

И поред, очигледно, катастрофалних резултата селектор Барбарез је и даље заштићен као „бели медвед“, нико не поставља питање његове стручности, одговорности, ауторитета и конфликтности која је испливала на површину у септембру у сукобу са Анелом Ахмедхоџићем и Денисом Хаџикадунићем. Олако је отписао двојицу стандардних играча, а оне које позива...

Поједини медији у Федерацији БиХ су почели да се „буде“ и да постављају питања, између којих доминира главно: „На шта је то, после сваке утакмице, поносан Сергеј Барбарез?“ Пораз од „комбиноване“ Немачке (1:2), којој су поништена три гола, прослављен је у БиХ као позитиван резултат, а након „отрежњења“ против Мађара (0:2) поново је „крив“ председник Вицо Зељковић којем су непримерено скандирали са трибина зеничког стадиона. И Срби који се у репрезентативној експедицији могу набројати на прсте једне руке. За октобарске утакмице у Лиги нација Барбарез није позвао ниједног играча српске националности, али се зато с трибина чуло „Убиј Србина!“ За све су оптужени мађарски навијачи, да су први почели певати...

Која је стварна улога Сергеја Барбареза у свој овој причи?

На конференцији за новинаре пред сусрет с Мађарском у којем се „очекивало да се уради нешто више“ Никола Катић, репрезентативац из Љубушког је, у друштву селектора Барбареза, причао више о сложеној друштвено-политичкој ситуацији у БиХ и позивао на јединственост и целовитост, да се не гледа ко је ко. Изгледа да је у овој данашњој репрезентативној причи најважније ставити руку на груди кад се интонира званична химна БиХ без текста, а са трибина „грми“ ратна мелодија „Једна си једина“ аутора Едина Дервишхалидовића – Дине Мерлина, „зачињена“ заставама Армије БиХ с љиљанима.

Какав је квалитет позваних репрезентативаца и какве су партије на терену које ти исти играчи приказују, то је изгледа мање битно?! Јер Сергеј Барбарез има искуства у „амбасадорским“ улогама рушења система када је и сам, 1. јуна 2008. године, био против Савеза, репрезентације и земље коју сада „патриотски“ представља. Тада је на Кошеву био члан „експедиције“ за спас фудбала БиХ сврставајући се на страну селектора Мехе Кодре, који је одбио да води репрезентацију у Иран.

Када смо већ код још једног Мостарца Кодре, он је у два наврата, имао тужну судбину на кормилу „змајева“. У првом мандату од јануара до маја 2008. године селектор је био 136 дана и водио је две утакмице без победе. У 2023. је такође два пута био селектор, победио слабашни Лихтенштајн и изгубио од Исланда што је био повод за нови отказ после само 49 дана!

Поред Барбареза и Кодре још један Мостарац, бивши фудбалер Вележа имао је тужну епизоду на клупи репрезентације. Душан Бајевић је записан као једини селектор у историји БиХ који није остварио ниједну победу, а током 2020, године короне, водио је „змајеве“ на осам утакмица. „Принц с Неретве“ је некада био фудбалски амбасадор 2011. када је рушено трочлано Председништво, после чега је „изабран за „доборовољца“ након неславне епизоде са Робертом Просинечким, да вади „кестење из ватре“. Вратио се у Грчку као искориштен и потрошен!

Последњи пут „змајеви“ су победили 13. октобра прошле године када су у Вадузу савладали Лихтенштајн. Селектор је био Саво Милошевић...

„Змајеви“ губитничког духа и срозаног самопоуздања.