TEMA DANA: Prokletstvo selektora iz Mostara

Vico Zeljković, predsednik Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine nije sujetan čovek, pokazao je to kada je ispunio želju navijača i javnosti u „Dejtonskoj zemlji“, pa 19. aprila ove godine, zajedno sa svojim Izvršnim odborom imenovao Sergeja Barbareza za selektora „A“ reprezentacije. Nekadašnji kapiten „zmajeva“ bez dana trenerskog staža, direktno iza pokeraškog stola, stigao je na klupu BiH, na zahtev „patriotskog bloka“ .

U dosadašnjih šest utakmica, koliko je vodio „zmajeve“, Mostarac se nije proslavio. Ostvario je tek „mršav“ remi bez golova u Budimpešti i doživeo pet poraza, uz mogućnost da u novembru ta brojka još poraste jer će BiH u finišu UEFA Lige nacija gostovati u Nemačkoj i na „Bilinom polju“ dočekati Holandiju.

I pored, očigledno, katastrofalnih rezultata selektor Barbarez je i dalje zaštićen kao „beli medved“, niko ne postavlja pitanje njegove stručnosti, odgovornosti, autoriteta i konfliktnosti koja je isplivala na površinu u septembru u sukobu sa Anelom Ahmedhodžićem i Denisom Hadžikadunićem. Olako je otpisao dvojicu standardnih igrača, a one koje poziva...

Pojedini mediji u Federaciji BiH su počeli da se „bude“ i da postavljaju pitanja, između kojih dominira glavno: „Na šta je to, posle svake utakmice, ponosan Sergej Barbarez?“ Poraz od „kombinovane“ Nemačke (1:2), kojoj su poništena tri gola, proslavljen je u BiH kao pozitivan rezultat, a nakon „otrežnjenja“ protiv Mađara (0:2) ponovo je „kriv“ predsednik Vico Zeljković kojem su neprimereno skandirali sa tribina zeničkog stadiona. I Srbi koji se u reprezentativnoj ekspediciji mogu nabrojati na prste jedne ruke. Za oktobarske utakmice u Ligi nacija Barbarez nije pozvao nijednog igrača srpske nacionalnosti, ali se zato s tribina čulo „Ubij Srbina!“ Za sve su optuženi mađarski navijači, da su prvi počeli pevati...

Koja je stvarna uloga Sergeja Barbareza u svoj ovoj priči?

Na konferenciji za novinare pred susret s Mađarskom u kojem se „očekivalo da se uradi nešto više“ Nikola Katić, reprezentativac iz Ljubuškog je, u društvu selektora Barbareza, pričao više o složenoj društveno-političkoj situaciji u BiH i pozivao na jedinstvenost i celovitost, da se ne gleda ko je ko. Izgleda da je u ovoj današnjoj reprezentativnoj priči najvažnije staviti ruku na grudi kad se intonira zvanična himna BiH bez teksta, a sa tribina „grmi“ ratna melodija „Jedna si jedina“ autora Edina Dervišhalidovića – Dine Merlina, „začinjena“ zastavama Armije BiH s ljiljanima.

Kakav je kvalitet pozvanih reprezentativaca i kakve su partije na terenu koje ti isti igrači prikazuju, to je izgleda manje bitno?! Jer Sergej Barbarez ima iskustva u „ambasadorskim“ ulogama rušenja sistema kada je i sam, 1. juna 2008. godine, bio protiv Saveza, reprezentacije i zemlje koju sada „patriotski“ predstavlja. Tada je na Koševu bio član „ekspedicije“ za spas fudbala BiH svrstavajući se na stranu selektora Mehe Kodre, koji je odbio da vodi reprezentaciju u Iran.

Kada smo već kod još jednog Mostarca Kodre, on je u dva navrata, imao tužnu sudbinu na kormilu „zmajeva“. U prvom mandatu od januara do maja 2008. godine selektor je bio 136 dana i vodio je dve utakmice bez pobede. U 2023. je takođe dva puta bio selektor, pobedio slabašni Lihtenštajn i izgubio od Islanda što je bio povod za novi otkaz posle samo 49 dana!

Pored Barbareza i Kodre još jedan Mostarac, bivši fudbaler Veleža imao je tužnu epizodu na klupi reprezentacije. Dušan Bajević je zapisan kao jedini selektor u istoriji BiH koji nije ostvario nijednu pobedu, a tokom 2020, godine korone, vodio je „zmajeve“ na osam utakmica. „Princ s Neretve“ je nekada bio fudbalski ambasador 2011. kada je rušeno tročlano Predsedništvo, posle čega je „izabran za „doborovoljca“ nakon neslavne epizode sa Robertom Prosinečkim, da vadi „kestenje iz vatre“. Vratio se u Grčku kao iskorišten i potrošen!

Poslednji put „zmajevi“ su pobedili 13. oktobra prošle godine kada su u Vaduzu savladali Lihtenštajn. Selektor je bio Savo Milošević...

„Zmajevi“ gubitničkog duha i srozanog samopouzdanja.