Љајић: У политици су часне сестре у поређењу са фудбалом

Партизан, некада гигант српског фудбала, пролази кроз један од најтежих периода у богатој историји клуба, како на терену, тако и ван њега. Црно-бели су другу сезону заредом остали без Европе, овог пута испали су из квалификација за сва три такмичења Старог континента.

Парни ваљак је последњи пут освојио трофеј 2019. кад је у финалу купа савладао највећег ривала, а деца која су рођена кад је клуб из Хумске освојио последњу титулу, недавно су кренула у први разред.

На основу свега наведеног промене у Партизану су неопходне, а сутра на Скупштини заказаној у 15 часова у Земунелу ће бити спроведене и у дело. Расим Љајић, први кандидат за место председника клуба из Хумске, гостовао је на ТВ Прва и причао о тренутном стању у Партизану, али и будућим плановима:

- Причао сам са тренером и рекао ми је да има седам играча који по квалитету не би могли да играју, не у Партизану, већ ни у једној екипи Супер лиге. Што су ту? Добро питање. Мене је сад срамота да објашњавам шта је у питању. Не знам, не могу да улазим у намере, али ефекат је тај. Имамо седам играча који не служе ничему. Имамо ситуацију да је дошло више од 30 играча за два прелазна рока. Овде грешка мора да се сведе на минимум и свака се скупо плаћа. Са овим стањем свака грешка је буквално дуплирана.

Не цветају руже у Хумској већ годинама и у овом тренутку је кратак списак људи који би наследили Милорада Вучелића на месту председника Партизана.

- Сви пријатељи, они који ме сретну и знају, кажу: ’Јеси ли ти нормалан? Шта ће то теби, није ти потребно да идеш у тај муљ, нико из њега није изашао чист. То ти није потребно сад, на крају каријере. Човек је саткан од чудног материјала. Док нисам ушао у фудбал, мислио сам да у политици има свега и свачега, али у политици су часне сестре за оно што можете да видите и доживите у фудбалу.

Љајић истиче да у клуб из Хумске улази само са једним циљем, а то је да пробуди великана са црно-беле стране Топчидерског брда:

- Све што видите испод површине је ружно и тешко. Човек мора да тражи неконвенцијална решења. Ако поштујете правила, аутоматски сте доњи. Лагао бих ако би рекао да ли сам имао дилему. И даље је имам, али сад немам куд. Решио сам и апсолутно ми је приоритет свих приоритета. Нису ми потребна слава, ни паре. Сви који будемо у том органу радићемо без иједног јединог динара. Партизану је потребна помоћ, а не да Партизан помаже друге као што је било годинама уназад. Сад би сви који воле Партизан требало да помогну да се клуб стабилизује.

Расиму додатно отежава посао тешка финансијска ситуација, због чега је већ свакодневно у Хумској и ради на томе како да санира штету:

- Могу да направим напредак, јер лошије од овога не може. Нису нам потребна превелика очекивања, то је друга крајност и опасност. Нико нема чаробни штапић и да донесе паре. И сада да нема државе, не би било лиценце. Држава је опет издвојила 2.000.000 евра, клуб још 1.000.000. А већ до 15. јануара следи нова таква обавеза, па опет у марту. Неће нико да даје неком ко је хронични болесник и ком нема спаса. Највећи допринос ко Партизану може да пружи јесте да скреше трошкове. Није примерено нашим укупним условима. И овај буџет који је 22.000.000 евра мора да се смањи за 5.000.000 или више. Обавезе од 10.000.000 према играчима би морале да се смање на 7.000.000 до 8.000.000 евра. Од тих 10.000.000 чак 5.500.0000 су странцима.

Наставља Љајић у даху...

- Та политика мора да буде промењена како бисмо уштедели и онда бих од неког тражио да нам помогне. Ко ће помоћи на оволике плате? Неће ни држава више давати, ни приватни сектор, ни љубитељи Партизана. Волео бих да смо освајачи Лиге шампиона, али пружамо се колико нам је јорган дуг. Морамо да очистимо нашу кућу што је више могуће, а не да се тркамо са другима.

НЕКО ЋЕ ОСТАТИ БЕЗ ПОСЛА, ОСТАЋЕ САМО ПОТРЕБНИ

Први кандидат за првог човека Партизана говорио је о будућим резовима у клубу из Хумске:

- Неко ће остати без посла, 250 запослених клуб не може да издржи, јер нема одакле. Остаће само они који су потребни. Нисам спасилац, али хоћу да кажем какво је стање и да сви морамо да се стегнемо ако желимо да клуб оздрави. Не желим да ловим вештице и тражим кривце, већ да направим нешто, али се са аспирином карцином не лечи. Овде су потребни резови, што безболнији ако може. Бил Гејтс да дође не би дао новац за нешто што нема перспективу.