Partizan, nekada gigant srpskog fudbala, prolazi kroz jedan od najtežih perioda u bogatoj istoriji kluba, kako na terenu, tako i van njega. Crno-beli su drugu sezonu zaredom ostali bez Evrope, ovog puta ispali su iz kvalifikacija za sva tri takmičenja Starog kontinenta.
Parni valjak je poslednji put osvojio trofej 2019. kad je u finalu kupa savladao najvećeg rivala, a deca koja su rođena kad je klub iz Humske osvojio poslednju titulu, nedavno su krenula u prvi razred.
Na osnovu svega navedenog promene u Partizanu su neophodne, a sutra na Skupštini zakazanoj u 15 časova u Zemunelu će biti sprovedene i u delo. Rasim Ljajić, prvi kandidat za mesto predsednika kluba iz Humske, gostovao je na TV Prva i pričao o trenutnom stanju u Partizanu, ali i budućim planovima:
- Pričao sam sa trenerom i rekao mi je da ima sedam igrača koji po kvalitetu ne bi mogli da igraju, ne u Partizanu, već ni u jednoj ekipi Super lige. Što su tu? Dobro pitanje. Mene je sad sramota da objašnjavam šta je u pitanju. Ne znam, ne mogu da ulazim u namere, ali efekat je taj. Imamo sedam igrača koji ne služe ničemu. Imamo situaciju da je došlo više od 30 igrača za dva prelazna roka. Ovde greška mora da se svede na minimum i svaka se skupo plaća. Sa ovim stanjem svaka greška je bukvalno duplirana.
Ne cvetaju ruže u Humskoj već godinama i u ovom trenutku je kratak spisak ljudi koji bi nasledili Milorada Vučelića na mestu predsednika Partizana.
- Svi prijatelji, oni koji me sretnu i znaju, kažu: ’Jesi li ti normalan? Šta će to tebi, nije ti potrebno da ideš u taj mulj, niko iz njega nije izašao čist. To ti nije potrebno sad, na kraju karijere. Čovek je satkan od čudnog materijala. Dok nisam ušao u fudbal, mislio sam da u politici ima svega i svačega, ali u politici su časne sestre za ono što možete da vidite i doživite u fudbalu.
Ljajić ističe da u klub iz Humske ulazi samo sa jednim ciljem, a to je da probudi velikana sa crno-bele strane Topčiderskog brda:
- Sve što vidite ispod površine je ružno i teško. Čovek mora da traži nekonvencijalna rešenja. Ako poštujete pravila, automatski ste donji. Lagao bih ako bi rekao da li sam imao dilemu. I dalje je imam, ali sad nemam kud. Rešio sam i apsolutno mi je prioritet svih prioriteta. Nisu mi potrebna slava, ni pare. Svi koji budemo u tom organu radićemo bez ijednog jedinog dinara. Partizanu je potrebna pomoć, a ne da Partizan pomaže druge kao što je bilo godinama unazad. Sad bi svi koji vole Partizan trebalo da pomognu da se klub stabilizuje.
Rasimu dodatno otežava posao teška finansijska situacija, zbog čega je već svakodnevno u Humskoj i radi na tome kako da sanira štetu:
- Mogu da napravim napredak, jer lošije od ovoga ne može. Nisu nam potrebna prevelika očekivanja, to je druga krajnost i opasnost. Niko nema čarobni štapić i da donese pare. I sada da nema države, ne bi bilo licence. Država je opet izdvojila 2.000.000 evra, klub još 1.000.000. A već do 15. januara sledi nova takva obaveza, pa opet u martu. Neće niko da daje nekom ko je hronični bolesnik i kom nema spasa. Najveći doprinos ko Partizanu može da pruži jeste da skreše troškove. Nije primereno našim ukupnim uslovima. I ovaj budžet koji je 22.000.000 evra mora da se smanji za 5.000.000 ili više. Obaveze od 10.000.000 prema igračima bi morale da se smanje na 7.000.000 do 8.000.000 evra. Od tih 10.000.000 čak 5.500.0000 su strancima.
Nastavlja Ljajić u dahu...
- Ta politika mora da bude promenjena kako bismo uštedeli i onda bih od nekog tražio da nam pomogne. Ko će pomoći na ovolike plate? Neće ni država više davati, ni privatni sektor, ni ljubitelji Partizana. Voleo bih da smo osvajači Lige šampiona, ali pružamo se koliko nam je jorgan dug. Moramo da očistimo našu kuću što je više moguće, a ne da se trkamo sa drugima.
NEKO ĆE OSTATI BEZ POSLA, OSTAĆE SAMO POTREBNI
Prvi kandidat za prvog čoveka Partizana govorio je o budućim rezovima u klubu iz Humske:
- Neko će ostati bez posla, 250 zaposlenih klub ne može da izdrži, jer nema odakle. Ostaće samo oni koji su potrebni. Nisam spasilac, ali hoću da kažem kakvo je stanje i da svi moramo da se stegnemo ako želimo da klub ozdravi. Ne želim da lovim veštice i tražim krivce, već da napravim nešto, ali se sa aspirinom karcinom ne leči. Ovde su potrebni rezovi, što bezbolniji ako može. Bil Gejts da dođe ne bi dao novac za nešto što nema perspektivu.
VEČITI DERBI IZGUBIO SVAKU DRAŽ
Rasim Ljajić je dao sud i o 174. večitom derbiju, u kojem ja Parni valjak pretrpeo najteži poraz od Crvene zvezde na domaćem terenu u istoriji svetkovine našeg fudbala:
- Bez jake Zvezde i Partizana i sve jače Vojvodine, kao i regionalnih centara i klubova, mi nažalost nikad nećemo imati reprezentaciju koja na međunarodnom planu može da napravi neki rezultat. Siguran sam da svaki normalan ljubitelj fudbala će želeti da Partizan stane na noge. Gledao sam derbi u kraju u kafiću, ima zvezdaša i partizanovaca.. Niti se navijači Zvezde raduju, niti mi tugujemo kad padne gol. Derbi je izgubio svaku draž. Oni gledaju kao da igraju sa nižerazrednim klubom. Izgubili smo derbi kao regionalnu, evropsku i svetsku atrakciju. Zato je opravak Partizana značajan i za oporavak srpskog fudbala.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
