Директно: Одговор на „Убиј Србина“ биће увек Ратко Младић

Медији могу много тога, да не кажемо – све! Али и они имају одговорност из које проистиче репутација, позитивна или негативна.

У првом реду, та одговорност се заснива на писању истине, по правди! Ако си озбиљан, биће тако, јавност и читаоци ће те ценити по аргументима и читати на основу чињеница. У супротном, свако ко ради контра начела новинарске професије и етике, судариће се сам са собом и биће елиминисан.

То су најболнија искуства, кад сам себи запаприш!

Новинари из федералног Сарајева једва су дочекали повод да „амортизују“ скандалозно-срамно и опасно скандирање из Зенице „Убиј Србина“ са утакмице БиХ – Мађарска и да лоптицу пребаце у Републику Српску. Ето, то што се позива на убиство, у истој режији онога које се догодило 1. марта 1992. године пред старом православном црквом на Башчаршији је, само, мали инцидент.

Али је за „сваку осуду“, по тим истим текстописцима, скандирање имена генерала Ратка Младића на Градском стадиону у Бањалуци, на дербију Борац – Жељезничар. У којој земљи ми то живимо?

Управо је генерал Младић од 1992. до 1995. спречио Рамиза Делалића и његове следбенике, да убијају сватове као што је Никола Гардовић и рањавају свештеника попут Раденка Митровића, односно бранио је слободу од хорди зла жедних крви, које су са улица олимпијског града желеле да пуцају и убијају по целој тадашњој СР Босни и Херцеговини.

Ако се вратимо у Бањалуку 2002. године, када је на Градском стадиону развучен транспарент „Нож, жица Сребреница“ сви медији, целокупна јавност у граду на Врбасу, Крајини, па и Републици Српској оградила се од тога и осудила „сољење“ живих рана, иако су у Сребреници и ножеви и жице имале више власника и убица, са свих страна! После зеничког „Убијања Срба“ сви федерални медији су се ућутали, али су одједном прозборили, на помињање имена и презимена родољуба и човека који никоме лично, нигде, није пресудио, као што је то радио, рецимо злочинац Насер Орић!

Фудбалски стадиони су најбољи полигони за неконтролисане масе. У Бањалуци, на дербију Борца и Жеље није било ништа „мимо протокола“ који се редовно чује на стадионима широм „Дејтонске творевине“. Али из Зенице је послана јасна порука шта треба да се ради! Коме то није јасно?

Они који ћуте су саучесници у злочину, а он, злочин, не дешава се само у рату. Сви који су певали на „Билином пољу“ о масовном убиству призивају поново црне дане и рђаву прошлост над овим парчетом Балкана.

Можда је дошло крајње време да сви ти „патриотски“ настројени „Босанци“ и „Херцеговци“, у личним заблудама, негирају и пониште сами себе и „отполове“ у заборав. Да буде мирна Босна. Треба их пустити...

Бањалука и Сарајево никада нису били, нити ће да буду, исто!

Одговор на „Убиј Србина“ биће увек Ратко Младић!