Direktno: Odgovor na „Ubij Srbina“ biće uvek Ratko Mladić

Mediji mogu mnogo toga, da ne kažemo – sve! Ali i oni imaju odgovornost iz koje proističe reputacija, pozitivna ili negativna.

U prvom redu, ta odgovornost se zasniva na pisanju istine, po pravdi! Ako si ozbiljan, biće tako, javnost i čitaoci će te ceniti po argumentima i čitati na osnovu činjenica. U suprotnom, svako ko radi kontra načela novinarske profesije i etike, sudariće se sam sa sobom i biće eliminisan.

To su najbolnija iskustva, kad sam sebi zapapriš!

Novinari iz federalnog Sarajeva jedva su dočekali povod da „amortizuju“ skandalozno-sramno i opasno skandiranje iz Zenice „Ubij Srbina“ sa utakmice BiH – Mađarska i da lopticu prebace u Republiku Srpsku. Eto, to što se poziva na ubistvo, u istoj režiji onoga koje se dogodilo 1. marta 1992. godine pred starom pravoslavnom crkvom na Baščaršiji je, samo, mali incident.

Ali je za „svaku osudu“, po tim istim tekstopiscima, skandiranje imena generala Ratka Mladića na Gradskom stadionu u Banjaluci, na derbiju Borac – Željezničar. U kojoj zemlji mi to živimo?

Upravo je general Mladić od 1992. do 1995. sprečio Ramiza Delalića i njegove sledbenike, da ubijaju svatove kao što je Nikola Gardović i ranjavaju sveštenika poput Radenka Mitrovića, odnosno branio je slobodu od hordi zla žednih krvi, koje su sa ulica olimpijskog grada želele da pucaju i ubijaju po celoj tadašnjoj SR Bosni i Hercegovini.

Ako se vratimo u Banjaluku 2002. godine, kada je na Gradskom stadionu razvučen transparent „Nož, žica Srebrenica“ svi mediji, celokupna javnost u gradu na Vrbasu, Krajini, pa i Republici Srpskoj ogradila se od toga i osudila „soljenje“ živih rana, iako su u Srebrenici i noževi i žice imale više vlasnika i ubica, sa svih strana! Posle zeničkog „Ubijanja Srba“ svi federalni mediji su se ućutali, ali su odjednom prozborili, na pominjanje imena i prezimena rodoljuba i čoveka koji nikome lično, nigde, nije presudio, kao što je to radio, recimo zločinac Naser Orić!

Fudbalski stadioni su najbolji poligoni za nekontrolisane mase. U Banjaluci, na derbiju Borca i Želje nije bilo ništa „mimo protokola“ koji se redovno čuje na stadionima širom „Dejtonske tvorevine“. Ali iz Zenice je poslana jasna poruka šta treba da se radi! Kome to nije jasno?

Oni koji ćute su saučesnici u zločinu, a on, zločin, ne dešava se samo u ratu. Svi koji su pevali na „Bilinom polju“ o masovnom ubistvu prizivaju ponovo crne dane i rđavu prošlost nad ovim parčetom Balkana.

Možda je došlo krajnje vreme da svi ti „patriotski“ nastrojeni „Bosanci“ i „Hercegovci“, u ličnim zabludama, negiraju i ponište sami sebe i „otpolove“ u zaborav. Da bude mirna Bosna. Treba ih pustiti...

Banjaluka i Sarajevo nikada nisu bili, niti će da budu, isto!

Odgovor na „Ubij Srbina“ biće uvek Ratko Mladić!