Емоције

Спуштена је завеса на трећи Мундијал пријатељства. Грандиознији од претходних спектакуларних, овогодишњи сусрет свих звезда које су обасјавале нашу некадашњу земљу, остаће упамћен по сегментима за дубоко поштовање идејног творца мегаломанске манифестације Павла Пепђоновића...

Ратко Рудић је требало да буде централна личност трећег Мундијал. Филм „Догодио се „Ратко Рудић“ одушевио је гледаоце у Дому културе у Улцињу јер су спознали каријеру препуну турбуленцију и све што нису знали о најбољем ватерполо тренеру свих времена. Четири шампионска пехара са Олимпијских игара и то са три репрезентације, рекорд је за сва времена, а податак да никад није изгубио финале Оимпијских игара – куриозитет за Гиниса и тема за анализу оних који би да крену Рудићевим стопама.

За многе изненадно, али, и те како заслужено, продуцент Дејан Аћимовић је једна од две кључне карике Мундијала. Изврсни филмови „Краљ“ и „Догодио се - Ратко Рудић“ никог нису оставили равнодушним. Оба имају снажну емотивну поруку. Кроз стихове „Балканско дрво Мира“ Рајка Јоличића и садњом маслине која би требало да подстакне народ на рационално размишљање и понашање, трећи Мундијал пријатељства послао је и снажну друштвено-социјалну поруку у етар.

Дружења на Пристану, у амфитеатру и у „Посејдону“ показала су да некадашњи чврсти, упорни спортски борци и после две или три деценије од активног бављења спортом – имају духа за актуелни тренутак у којем им је Павле Пепђоновић неприметно, али смишљено уствари свима доделио главне улоге у овогодишњој спортској бајци. Фудбалери, кошаркаши, рукометаши, ватерполисти, а понајвише фудбалски арбитри далеко у "заоставном" времену показали су шарм какав ни замислити нисмо могли док су осмадесетих и деведесетих делили судијску правду...

Свих претходних дана име и презиме после чијег изговарања се Улцињом проламао аплауз, помињано је на почетку извештаја. С разлогом, јер, увек је био у центру пажње. Данас смо неколико реченица у којима се помиње улога Павла Пепђоновића оставили за крај...

Дефиитивно, човек број један у црногорском спорту тренутно је Павле Пепђоновић упркос његовим жустрим и емотивним настојањима да сопствене заслуге за успех манифестације расподели на све и тако свој учинак минимизира. Скроман, спонтан – човек из народа, Павле је управо онакав каквим га је учио да буде његов преминули отац Јанко којег са сетом понекад помиње: добар, искрен, поштен, вредан. У једном тренутку у амфитетру Културног центра у Улцињу кад је по ко зна који пут покушао да објасни да није једини и кад су се салом проломиле овације управо и искључиво њему – срце је закуцало толико брзо и јако да емоције више није могао да скрива и сузе задржава.

Сузе којим је залио засађено „Балканско дрво мира“ иза којег поносно стоје Данеу, Рудић, Славнић, Прекази, Караси. Рнић, Филиповић, Муслин, Хаџибегић, Гудељ.